Srpski tehnički list

— 864 —

На Кт 1444300 налази се једна омања партија ручтерана, око 30 т, дужине, али како је у доста благом попречном нагибу и мале висине, неће задавати великих тешкоћа при осигурању. Но на овој партији, Ђетиња се прамакла много ближе траси, него што је била приликом тахиметрисања, те ће сен овде морати местимично вршкти према реци осигурања, ј

Од кт 1444.300 до 1454-600 нема већих техничких радова,

Од Ка. 1454.600 до 1464-600 траса иде не далеко од реке Ђетиње, по доста купираном терену, али опет без већих вештачких техничких радова.

Одмах иза Кт. 1464600 долази тунел „Градина“. Овај тунел је у успону 109, а биће дугачак ок) 220 т.

Иза тунела, на Кт. 1464.500 траса се понова примиче новом окружном друму Пожега — Ужице и више га у главном све до Ужица не оставља.

На Кт. 148+100 траса се опет примиче иреци Ђетињи. и одавде па све до Кт. 1484+800 траса и друм долазе у колизију, те ће се на више места морати вршити и осигурања према реци и корекција друма, са доста знатним радовихка.

Од Ккт. 148+800 траса иде инундационим тереном преко „Узићског поља“, дог остаје „Узићи“ на Кт. 149+300, која је већим делом неповољно пала у мочарно земљиште.

Од постаје „Узићи“ па до Кт. 151+300 траса иде врло повољно, непосредно поред друма, а подаље од реке, те на овом делуи нема већих радова.

Од Кт. 151-+300 до 153-—000 траса се опет местимично примичг реци, а и с другом долази у колизију. На Ки. 152+400 налази се осим тога, друга, мало вега партија ручтерена, коју ће потеже бити и осигурати,

пошто је наступило клизање у мало већим |

размерама, а и земљиште је у доста великом попречном нагибу.

Од Кт. 153-000 до 155--000 траса иде поред друма „Горјанским пољем“, скоро ван домашаја велике воде и без већих радова.

На Јп. 155 + 000 налази се постаја „„Севојно“.

Он Кт. 155+400 до 155+800 траса се врло јако примиче реци и долази у врло велику колизију са друмом.

Од Кт. 155-+800 до 158-+700 траса иде „Севојничким пољем“, поред друма, даље од реке, ван домашаја велике воде, те ни овде нема: већих техничких радова.

На Ка. 158+700 траса улази у клисуру т.зв. „Штропац“, провлачећи се врло тешко

између реке и друма, све до Кп. 162+200, на уласку у поље „Крчагово“, пред Ужицом. Ово је најтежа партија у целој Секцији. Поред осигурања од воде, мора се готово на целој овој партији вршити и корекција друма, која ће на неким местима скупља коштати него и сама израда одговарајућег железничког трупа. |

Од Кт. 162-200 до 163+470 траса иде преко поља „Крчагова“, са обичним земљаним радовима.

На Кит. 163+470 траса пресеца окружни нови пут Ужице — „Кокин Брод“ и одатле иде даље провлачећи се, на Кип. 163+700, по косини изнад млина Малипџе Атанацковића, док се на Кт. 164--000 не спусти у тзв. „бегљук“ до саме вароши Ужица. Од М. Атанацковића млина до уласка у „Беглук“ мораће се поред замашних усека вршити и осигурање према јазу воденичном и према реци,

„Беглуку“ ће бити и станица Ужице. Као станица [ кл. имаће дужину 396 т; цела се налази у насипу висине 1,0—3,0 п., а ван дома: аја велике воде.

Како се Ужице за сад сматра као крајња станица, то се у њој, предвиђа: ложионица, окретница, шупа за угаљ и друге потребне грађевине. :

То је у главноме, што смо према генералним подацима могли рећи о радовима у

| овој Секцији

И ако је описана траса већ и на тгрену обележена, не може се рећи да је она и дефинитивна и рационална. Напротив, треба чинити још озбиљних штудија на плановима и на терену, па тек онда приступити извршењу. Падати је се даклг, да ће то савесно и практично и учинити они добро плаћени страни „стручњаци“ и,инжењери“, са којима је Дирекција и ову Секцију тако лепо сортијала и усрећила! Али — мрка капа!

Поред многих потребних локалних измена у траси и нивелети, нарочито на оним местима где траса са друмом у колизију долази, могли бисмо поменути и једну мало већу евентуалну варијанту.

Та варијанта била би кад би траса из „Севојна“ од Кт. 158+000 изашла право“ у „Крчагово“ на Кт. 162+700. Тада би траса постала за два Кт. краћа, и поред тога биле би избегнуте оне силне корекције друма и осигурања поред реке Ђетиње кроз цео „Штропац;“ а место тога добили бисмо кроз „Марића Брдо“ један тунел око 150) та, дужине. Како се пак овако дуги тунели нерадо дозвољавају на секундарним железницама, то би тек детаљније штудије показале, која је траса боља. ; |