Srpski tehnički list

— 389 —

замерим што су и они могли допустити, да се зову устручњаци“ са стране и што су могли допустити, да се израда пројекта уступи странцу, кога нико незна нити познаје, без конкурса, испод руке.

Ако то не значи, да и они мало воде обзира о модерним начинима за израду сличних пројеката, енда

не знам, шта може друго значити. Јер у свима модерним државама јевропским, ништа се не ради испод

руке, а све, све, па чак и пројекти за приватне грађевине од много мање вредности, израђују се конкурсом,

Из горњих разлога устао сам противу оваквог неправилног поступка удравног одбора, као члан управног одбора.

Као српски инжењер пак, имао сам нарочитих разлога, што сам на седници управног одбора изјавио свој протест и што и овако јавно протествујем противу оних чланова управног одбора, који налазе да у Србији нема „стручњака“ инжењера, који би могли свршити ове радове.

Оваква радња чланова управног одбора, који рефлектују, да су познаваоци целокупног нашег јавног живота, који мисле, дакле да заузимају известан ступањ у општем образовању, показује или да они погрешно мисле о себи и да немају јасних и одређених појмова о образовању и спреми наших инжењера н о тиме шта спада у делокруг рада наших инжењера или су ово намерно учинили, незнам из каквих разлога, искљу чујући наше инжењере са учешћа на јавном конкурсу,

Ова ствар, мислим не треба да остане непозната јавности, а нарочито нашим инжењерима, који су морално оштећени и акционарима, који су оштећени материјално, те сам је с тога и изнео, да бих с једне стране

показаг неспособност руковањем друштвеним радовима. од стране оних чланова управног одбора, који су први

и избацили идеју, да немамо у Србији стручњака за ове радове и да треба звати „стручњаке“ са стране; с друге пак стране, да и јавно сузбијем неоправдано и погрешно мишљење о „стручности“ наших инжењера, јер, као српски инжењер, не могу никако допустити, дао „стручности“ српскихе инжењера дају свој суд и то на овакав начин, личности, које, као што се види, немају јасних и одређених појмова о „стручности“. наших инжењера.

На крају опет изјављујем своје жаљење, што сам још сада, у почетку друштвеног рада, морао јавно константовати неправилне радње управног одбора, али, сам о овоме морао подићи свој глас и у јавности због тога, што сам и сам ангажован, тене могу дозволити, као члан управног одбора, да се баца друштвена имовина у залуд. Као српски не могу дозволити да се игнорише читав ред специјално образованих и спремних људи, који су у много прилика показали, да располажу таквом спремом, којом би се поносили и најсрећнији „стручњаци“ са стране.

Кад бих лутао значило би, да се и сам солидаришем са радом управног одбора у овој ствари и да признајем, да одиста у Србији немамо „стручних“ инжењера, којима би се могао поверити овај посао и тиме извршио атентат на струку, којој имам части сам припадати,

Октобра 1907. г.

Аранђеловац

инжењер,

Јорд. Видановић

инжењер Желзничке Дирекције

Чишћење воде у већим количинама у цељи снабдевања већих вароши водом за пиће и друге потребе.

Анализе су показале у избистреној води у јуну и јулу просечно 2500 — 8000 клица. За знатније редуцирање броја клица могли би се употребити само пешчани филтри са непознатом брзином чије би граБење и одржавање проузроковало велике трошкове. Тада је опет дошла вест из Америке да су тамо пронађени филтри, којима се при врло великој брзини постиже готово — сензациона редукција бактериских клица.

Док су у Немачкој за чишћење воде готово искључиво употреби пешчани филтри са врло малом брзином дотле се у Америци, где је већина вароши због изванредно велике потрошње упућена на речну воду, одавно осећала потреба да се употребе филтри који ће брзо радити,

Е. Б. Уестон садашњи шеф-инжењер „Јече!' филтарског друштва и Фулер у Луисвиљу показали су: да се филтри са великом брзином, које су онш

пронашли, могу употребити не стмо за чишћење воде, за потребу индустрије шећера, хартије и.л. д. већ и за чишћење воде, која има да служи за диће и домале потребе. Данас је брзо филтрисање уведено у више од 200 америчких вароши. Највећа инсталација налази се у Литл-Фелсу (Њу-Џерсеј) за филтрисање 120 000 та воде дневно.

Од Немачких научењака От Битери Ог Готшлик (последњи је санитетски инспектор у Александрији) употребили су Јеуе!—Вар1а-филтар за пречишћавање нилске воде узете из Махмудијевог канала, пошто је прет= ходно ова вода избистрена додатком 25 гр. стипсе. Обо-

јица су се изразили да се американски рапид-филтри могу претпоставити лагано радећим филтрима и у погледу чишћења и у погледу отклањања бактеријских клица. Рт Готшлих тврди да су ови Јемге! — Кар! - филтри број од 3305 клица; које се налазе у непречишћеној