Srpski tehnički list

— 225 —

ским управама признато право да при расписивању ма каквих поруџбина могу предузимаче обавезати на плаћање извесних минималних надница. Нови Селанд и Викторија (Аустралија) отишли су у овоме погледу најдаље утврдивши и законским путем утврђивање минималних надница за разнолике категорије послова преко нарочите перманентне комисије. Поред утицаја на величину надница државе се законодавним путем морају старати још и о исплати истих у готовом новцу и у одређеним терминима, а без икаквих одбитака осим оних који су законом прописани (одбици за обезбеђење,болничке фондове итд) У Аустрији нпр. код раденика, који стално раде на неком послу а немају већу зараду од 1200 круна годишње не може се на њихово примање ставити никаква забрана за ранија дуговања. Код већих прихода може се забранити највише до једне трећине. У Немачкој при ликвидацији или отварању стецишта појединим предузећима радници имају првенствено право наплате својих надница,

С обзиром на слабију конституцију женских раденика а нарочито малолетне деце законодавци се труде да их заштите ограничењем радног времена а често пута и апсолутном забраном да се такви раденици употребљују за извесне послове који захтевају већу снагу мускула. Несумњиво је утврђено да при данашњем стању индустрије женски раденици имају мање изгледа да се телесно добро развију него мушки. При извесним специјалним пословима такође је забрањена употреба женских и малолетних раденика (рудници угља, рафинерије, фабрике конзерви, металне фабрике итд.) Заштита малолетних раденика потребна је не само с обзиром на правилно развијање организма

већ и са обзиром на васпитање и духовно образовање. У Пруској, Саксонској, Бадену и Швајцарској увођење обавезне наставе изазвало је одмах и законску заштиту деце и малолетника у области индустријских и занатских послова.

По свима изложеним питањима о заштити раденика код нас у Србији тако рећи до данас није ништа урађено. И оно нешто штурих прописа што се промакло у поједине специјалне законе не примењује се онако како би требало да буде. Ми смо —

истина приватном иницијативом — стигли да образујемо и „Друштво за заштиту животиња“, — али у погледу заштите раде-

ника наша држава није сматрала за потребно да учини ма шта за побољшање положаја раденика, док сеу културним државама делање у овом правцу не сматра ни у ком случају као акт неког милосрђа, већ као важан део рационалне економне политике.

Нешто мало у том погледу урадила је ' Дирекција Државних Железница стављајући у дужност предузимачима да се старају о безбедности радника и предохрани од несрећних случајева, и обезбеђујући раденицима исплату зараде у готовом новцу иу одређеним терминима.

Са похвалом се може истаћи рад Општине Београдске у овоме правцу, која показује вољу да бар на својим пословима поради нешто на заштити раденика. Утврђење минималне наднице за послове у режији као и утврђивање максималног десеточасовног -— двевног рада за велике општинске послове, који се извршују путем предузимача, свакојако представљају кораке у напред при којима само не треба застати.

Д. Б.

Честобродичке трасе.

Уредништву Српског Техн. Листа.

У 18. броју Техн. Листа од ове године у чланку, „Мало више светлости у послове око честобродичке железничке трасе“ изнесене су неколике нетачности које хоћу да исправим молеће све оне, који у будуће хоће више светлости у честобродичку ствар да уносе, да претходно добро обавесте себе, па после друге.

Тако се тамо вели:

„ Та траса, од (в. Петке па клисуром Грзе и до„ лином Честобродице до „Столица“ не беше тада „ на терену обележена, што није могло ни бити,

„ јер су првобитни тахиметарски снимци морали „, још знатно да се допуне....“

Никако тахиметрисање ми нисмо вршили на терену ради допуне тахиметарских планова, него смо од првог дана имали одмах да обележавамо трасу извучену на старим плановима још 'из доба пок. М. Марковића, који су пре десетак година још били допуњени

даље:

„ Нама није познато какав је реферат поднео Уп„ равник за грађење (после обилажења у половини Маја 1927.) али знамо, да је рад око процебива -