Srpski tehnički list

– 226 --

„ ња земљишта вршен и распоређен противно тех„, ничким правилима и искуству на шта је у своје време обраћена пажња на то да дренажа каква „ се врши неће имати никаква дејства. Кад су се доцније радови око одводњивања на делу трасе „, Слеме — Столице, почели развијала и све теш„ коће и скупоћа пстих предвијати, секција !!. „ је у свом реферату из прве половине јула 1907. „ упућеног управи, представила целисходност на„ пуштања ове трасе и усвајање оне г. Јирачекове „ преко Обрадове Столице“

Овде има највише нетачности, јер за време обилажења трасе г. Милашиновића маја »есеца 1907. ми смо само осовину били обележили, а у то време смо још на извесним местима попречне профиле снимали. дакле, нисмо ни са целим пројектом готови били, а

трећег јула 1907. је тек комисија изашла за одредбу нлашна п обима Оренажсе, а једанаестог јула 1907. је секција поднела предлог да се напусти Честобродица и узме у рад поправљена траса г. Јирачека, а тринаестог јула је стигао одобрен програм за дренажу по предлогу комисије, а тек деветнаестог јула је предузимач почео рад на прузи, ударивши прво пијуком у један усек у Грзи, пошто му јетог дана почетак рада одобрен. На дренажи пак отпочет је рад 25. јула. Шта је после било види се из мога извештаја у инжењерском удружењу, који је штампан у 3. бр. Техн. Листа у чланку „Рад Удружења Српских Инжењера и Архитекта.“

Ов. Петка

8. УГ. 1908. 0. Кузмановић.

борда с ирашином по друмобиха.

(наставак)

Потреба за поправку друмова у Француској услед аутомобилског саобраћаја. |

У Француској су стекли искуство да непрестано повећање саобраћаја аутомобилима на неочекиван начин аба друмове. Опочетка, док су аутомобили били · лаки и док су се кретали умереним брзинама, држало «се, да аутомобили не кваре друмове изванредно. Сада, од како тешки аутомобили јуре по друмовима брзином од 60 Километара на сат, друмови се тако брзо оједају, да инжењери, одређени за одржавање друмова» нису у стању да их одржавају у добром стању с досадашњим новчаним срествима. Цени се да сад дру: мови са живим саобраћајем трају једва 1/8 оног времена колико до сад. Буџет за одржавање друмова смањен је за године 1890 — 1895 од 30 милиона франака на 29 а 1906 повећан је за 500 000 франака па и ово није доста.

Вели се, да су с натапањем друмова тером нарочито добре резултате постигли у департману Вете ве

Магпе, Периода за обнављање горњег строја толико је проширена, да поред трошкова око натапања и при

најживљем аутомобилском саобраћају трошкови око одржавања нису прекорачени.

За добро одржавање и успешно сузбијање прашине показало се сад сасвим довољно кад се површина натопи тером тако да овај продре у горњи строј за 5-6 сантиметара. Међутим се надају, да ће при обнављању горњег строја и истовременом натапању тером постићи још много боље резултате. У департману Чејпе еђ Магпе чиниће се у том смислу покушаји. Ту су на друму на ком се обнављао горњи строј разасули по 3 килограма тера на квадратни метар, па преко тога су разастрли туцаник. Шосле тога су отпочели |

набијање ваљцима али с малим додатком ситнежа за испуњавање међупростора и без воде или само с тоНа завршетку су натопили као обично тером и горњу површину. (Овај и ако захтева много већу потрошњу тера није се показао особито скуп јер

није било! потребно скупо довлачење велике количине

лико воде да маса не приања за ваљке.

начин рада

воде.

Француски службени лист за друмове: „Аппајев аЧез Ропћ8 еђ сћапззеез“ набраја добре странеи махне које су се при том појавиле. Детаљни извештаји дотичних инжењера допуњени су систематски поребаним резултатима искуства које је прибрала централа поменутог департмана. Од интереса је искуство које је у департману Вее еђ Магпв стекао шеф — инжењер М Неуде. Извештај о томе датиран је 29. новембра 1905. године. „Да би натапање тером било успешно, потребна је извесна вештина и искуство при употреби ваљака.

Даље је потребно да је друм нов, врло суви снабдевен с мало ситнежа за везу камења. За рад тргба изабрати суво и топло доба године. У понеким случајевима може натапање тером да буде већма штетно но рисно. У срезу МИџп-ском где радници имају извесног искуства од 1905 године на овамо, натапање тером испало је готово свагда добро. На основи ових покушаја могу се извести ови закључци:

ко-

1). Све макадалмисане друмове, на којима је жив саобраћај, треба натапати тером. МИ то не само зарад сузбијања прашине но и зато што одржавање друма постаје јефтиније, пошто се обнављање горњег строја врши у већем размаку времена.

2). Свуда где год путују многи аутомобили вели-