Srpski tehnički list

—_ 80 _

да води преписку међу секцијом и Управом Но у самој ствари тако излази. Шеф секције, не желећи да сам решава никака питања у секцији без одобрења Управе, претвара се у некаквог канцелариског писара чије дужности не иду даље од канцелариских аката.

Водити акуратно преписку без сумње је добра ствар, но поставити тај посо на прво место пред свима осталим пословима у секцији, рачунати тај посао као једину своју дужност и ничим другим не занимате се, и заборављати на главнију дужност а то је: не задржавати ход радова; без сумње је рђаво.

И у самој ствари мене, који сам радио са шефовима решљивим и самосталним, често срце боли овде кад видим да шеф секције не жели сам да одобри каку ситницу, која буквално не одговара техничким условима, а да прво не тражи одобрење од Управе, ма да он сам увиђа да дотично оступање од техничких услова не може имати никаквих рђавих последица за дотичну грађевину.

Предузимач тад прекида даљи рад и чека решење Управе, и губи тиме најбоље време за рад и трпи штету, коју ће он гледати да накнади на другом месту. Шеф секције уверава самог себе да је он одлично испунио своју дужност а међу тим при таким условима неће се скоро почети да сабирају жељени плодови од железница,

Господо шефови! Не треба се тако понашати према ако важноме послу као што је грађење железница.

Треба и мора се бити при грађењу самосталан и решим. Треба умети разликовати крупна питања од ситних, важна од неважних. Ако вам није дато право да решавате питања као што су: измене у правцу утврђење трасе, место утврђеног пројекта, двоспратне станичне зграде направити једноспратном, место моста од 30 м. отвора направити други од 35 или 60 и т. д, то су вам дата бар права да сами примате или одбијате цреп за какву год грађезину ; камен за калдрму, шљунак за горњи строј, циглу, тесаник, или полутесаник за зграду или мост.

Не убијајте сами свој углед, поштедите своје самољубље, и будите самостални справедљиви решљиви бар у ситнијим питањима и због њих не дуговлачите посао“, Или ви може бити, за решење и најситнијих питања

#) Ових дана питао је један посланик редактора ових редова: Да ли је оправдана повика на инжењере да они намерно отежу рад због својих дијурина2 Требало би водити рачуна о поцобним насправедностима и не давати повода дасе не сматрају да су основане.

обраћате се у Управу, да као што говори један од шефова, околина не би могла осумњичити вашу честитост и исправностр Но водећи на тај начин рачуна о мишљењу чаршије зар ви можете остати морално исправан и спокојан пред самим послом, коме ви служите2!.

Или може бити ви се бојите, да вас не казне за вашу самосталност и решљивост Ја видим да Управа воли да јој се обраћају с најситнијим питањима, иначе би она сама учинила томе крај. Но зар не страда ваше самољубље кад Управа готово увек прима и одобрава те материјале и послове које ви нисте смели примити на своју одговорити ма да сте сами знали да се дотични матерајал може употребити без штете за грађевинуг А кад ви у напред знате какав ће бити одговор Управе зашто се обраћате њој с таквим питањима и тиме умањујете свој ауторитет и у исто време одуговлачите грађење > Таква питања требали би сте морали би сте таква питања решавати сами.

Ако би Управа, не штедећи ни ваш ауторитет ни ваше самољубље, одобравала такове недостатке у раду фи материјалу какви по вашем праведном и стручном мишљењу не би требали да буду допуштени, ваша дужност била би, да енергично протестујете, и да не попустите тамо где осећате да сте у праву.

Могло би се навести довољно примера, где су страдали и ауторитет и самољубље надзорних органа у секцији од тога што старији чиновници из Управе примају и такав материјал какав надзорни органи секције по своме дубоком уверењу и стручном нахођењу нису никако могли примити, или одобравају такве поступке предузимача или њихових акорданата против којих се буне и протесту-

ју надзорни органи секције.

Претпоставимо да су надзорни органи секције по нахођењу тог старијег чиновника били сувише строги или педантни у послу, па се тиме ипак не може оправдати начин којим они изказују своје неодобравање те педантности и строгости надзорних органа. Место обавештења и убеђивања, старији чиновници својом влашћу просто измењују наређења месних надзорних органа а тиме се ствара само забуна и пометња, слаби се ауторитет органа техничког надзора пред предузимачима и раденицима, а при том се не постиже жељени резултат: да надзорни органи у будуће могу и умеју с више познавања