Srpski tehnički list
— 280 —
црпљењем терена кроз растресите масеиу извесном одстојању опет усисана овде има само тај циљ, да на своме путу растурени цемент прими и таложи; док у другом случају вода на своме путу треба да земљу испира и односи у црпку, У првом случају тежи се дакле повећавању а у другом случају смањивању масе,
Према околностима, извршење овог поступка може се наравно у нелолико и мењати, али да се тиме основна правила не дирају. Узмимо н. пр да треба у отвореном мору на песковитом дну извршити једну грађевину рецимо кружне основе.
Тада ће се прво на једном сигурном месту израдити дно темеља од гвоздених плоча, па онда за ове притврдити завртњима и закивцима гвоздене цеви, на доле зашиљене. Около овог дна наместе се вертикални или унутра нагнути лимови тако, да се образује један озго отворен гвоздени суд, који може слободно пливати на води. У овом гвозденом суду зида се темељ грађевине, чиме се суд поступно све дубље спушта, и због чега се и лимани дуварови морају правити све виши. Целисходно је, да зидање по периферији брже напредује него у центру гвозденог суда, те да би лимани дуварови били изнутра подупрти против спољњег воденог притиска; евентуелно могу се они и на други начин подупирати. И грађевина ће поступно толико потонути, да се при већем водостању може однети на оно место, на коме треба стално да остане. На овоме месту остави се грађевина да плива, и оптерећује се дотле док не потоне на дно, и тада смо сигурни, да је никаква случајност, бура ит.д. не може отргнути,
При преносу, грађевина се може ужетима довести у везу са ваздушним судовима и понтонима, који грађевину подижу, и који се одреше чим се дође на право градилиште,
Чим грађевина лежи на дну воде, почињу ра
дити пумпе, које ће песак, шљунак и т. д. испод дна грађевине испирати. У тој цељи су пак наме штене испод суда напред већ поменуте цеви. Оне
су на доле клинасто зашиљене, те да би лако, под теретом над њима, у песак продирале; а са стране су и избушене. Песак, што се налази између овакве две суседне цеви, испира се на тај начин што се у једну од ових цеви вода са великом снагом притискује, а друга се доводи у везу са пумпом, која ову воду исисава. На тај начин постаје под целом грађевином кретање воде, које ствара поступно и равномерно тоњење саме грађевине. Ако овај начин оснивања употребимо на суву, то су бочни лимани дувари излишни, тада није потребно да површина дна гвозденог суда буде равна површина, она може имати и облик свода или у опште могу оне цеви што су у средини темеља лежати више или дубље, него оне што се налазе
по периферији. На основу тога, може се фундирање помоћу испирања водом комбиновати са пневматичним фундирањем. Положе се цеви што лежеу средини темеља н. пр више него цеви по периферији, и води се ка средини површине дна једна цев толика, да човек може кроз њу проћи. На горњем крају ова је пев снабдевена са шлајзама познатим код пневматичког фундирања. Затим се на описани начин грађевина спусти, помоћу испирања водом. Ако се при том наиђе на какву непредвиђену сметњу, то се на све цеви пушта ваздух испред грађевине, вода се раздели и препрека се може људском руком уклонити. Кад је то свршено, може опет отпочети испирање водом.
Ако је грађевина спуштена на сигурно и јако земљиште, и ако се налази у води, али осигурана од подлокавања, гвоздене цеви могу се залити цемевтом. Овај начин фундирања помоћу испирања водом, који је у Немачкој патентиран, треба да се унеколако измени те да би и практично био употребљив. Јер, као што је познато, гвожђе, ако је изложено непосредном дејству воде и влаге не може имати само тај циљ, да спречи продирање воде оздо, изгледа дакле као да је проналазач претпостављао да добије као користан простор, онај простор, који затварају спољни лимани дуварови и зидови што се оњих ослањају. Да ово са гвозденим дном не може бити трајашно, — мора се признати и један на тај начив постали слој од бетона илит. п. не даје довољну сигурност противу притиска, пошто усљед рђања гвожђа остаје на дну празан простор.
МИ ои С немачког
Немо.
(0 уклањању и уништавању кућевног и уличног ђубрета,
по предавању Ог Клеменса Дера
Још у варошима старога века поклањали су извесну пажњу уклањању људских измета, кујнских отпадака и кућевног ђубрета.
У то време правили су у земљи озидане јаме са каналима, које су према потреби помоћу уме чинили непопустљивим за воду. У тим јамама заостајали су чврсти отпадци и вероватно доцније употребљавани за ђубрење њива, док су течни делови отицали у јавне водотоке, што се делимице још и
| данас догађа. Такве јаме задржале су се у улотре-
би кроз цео средњи век све до наших дана, само што је грађење канала већим делом отпало, тако да су јаме пуњене смешом чврстих и течних мате-