Srpski tehnički list

— 281 —

рија, које су према порозности земљишта постепено понирале у њега. Осећање потребе за чистоћом, које је у старом веку било тако развијено, сасвим је ишчезло у средњем веку, Као што Е. Ерисман у своме делу „Уклањање отпадака“ наводи тада су се задовољавали најнесавршенијим начинима и уређењем. Становници варошки пуштали су да њихови измети пониру у земљу испод или поред њихових кућа или су се за одвођење своје нечистоће користили уличним олуцима или иначе свима приступачним водотоцима.х Често пута су сматрали за довољно да све кућевне отпатке заједно са течним и чврстим екскрементима избаце на улицу најкраћим путем, те су на тај начин по улицама стварана огромна ђубришта.

Где је водила ова готово непојамна нечистоћа најбоље се види из периодичне појаве обољевања у масама, од којих је варошко становништво десетковано кроз читаве векове. Тек у половини деветнајестог столећа увидело се довољно јасно да су појаве оних епидемија у нераздвојној вези са несмишљеним нагомилавањем нечистоће у непосредној близини људских станова. Као узрок ових побољевања у масама пронађена су извесна мала жива бића (микроби, бактерије, бацили), који баш у нечистоћи налазе најповољније услове за живот и развиће, Када је овај однос постао очигледан свет се наравно почео најревносније старати, да легла трулежи дата у кућевним отпацима учини што је могуће безопаснијим, Најкраћи пут за постигнуће овога циља условљавао је на првом месту грађење непропустљивих јама за ђубре односно нечистоћу, како би се спречило даље загађивање терена, а исто тако херметичан затвор јаме према атмосверском ваздуху, да би се онемогућило продирање заразних клица и гасова од трулежи у органе за дисање. Наравно тако начињене јаме морале су се у одређеним размацима времена празнити што се радило већином ноћу, јер је посао скопчан са развијањем непријатних гасова, који досађују суседима на велику даљину. У мањим местима у чијој су се околини отпаци могли корисно употребити у земљорадњи, плаћао је земљорадник варошанину извесну малу накнаду за уступљени материјал за ђубрење. У великим пак варошима које су имале много знатније количине одпадака, него што је могло бити утро-

#) Маса „свесних“ београдских грађана на жалост ни данас није одмакла далеко од својих предака из сргдањег века Сваки сматра да је главло избацити нечистоћу са што мање трошка са свога имања, па после нека воде бригу општина и суседи. Двојица мојих колега почетком ове године морали су формално да се гушају у Скадарској ул. са таквим грађанима који су за време једног пљуска пуштали нужничку нечистоћу на улицу. Наравно да после таквих случајева ти исти грађани безимено нападају преко дневних листова на општину, што је њихову улицу просто заборавила !

Пр.

| у пепео,

шено у најближој околини за привредне цељи, морао је на против варошанин плаћати земљорадницима знатне накнаде па је при том још често пута било тешко да се јаме благовремено испразне.

Овако стање владало је још пре тридесет година готово у свима местима. Незгоде које је оно изазвало код већих општина, биле су један део разлога за увођење канализације са спирањем и енглеских нужника. Од тога доба наједаред се знатно изменио хемијски састав и продајна вредност варошког кућевног ђубрета. Док је раније знатна примеса измета људског представљала велику вредност за пољопривреду, то је ово сада сасвим отпало. Смеша кућевног помета, пепела и кујнских отпадака, каку је сад представљало кућевно ђубре _ садржалао је врло незнатне количине азотне, фосфорне киселине и калијумових једињења да се ни подкаквим околностима не би исплаћивао ни транспорт овога ђубрета на њиве. У кућевном ђубрету налазила се смеша више или мање иситњеног пепела или других минералних састојака, као на пр. песка и

камена, затим шљаке несагорелог угља, крпа, остатака поврћа, костију, отпадака меса, хартије, коже

парчади порцелана, и стакла, метала, дрвета, сламе и нешто усигњене нечистоће. Квантитативни састав разних такових проба кућевног ђубрета види се из приложене таблице !,

У овој таблици грубо ђубре и ситно ђубре садрже оне саставне делове који се због своје ситноће нису могли даље одабирати. Ситно ђубре добивено је сејањем на ситу од 5 м.м. отвора и садржи поглавито пепео од горива и песак; грубо ђубре на против добија се на ситу од 15м. м, отвора“ и садржи отпатке шљаке, несагорелог угља и камена и разне друге органске отпатке уваљане н. пр. љуске од кромпира и т.д.

Што се тиче хемијског састава кућевног ђубрета може се у опште рећи да садржи 400 делова по тежини сагорљивих и течних материја заједно са влагом и око 600 делова несагорљивих, минералних материја. Тачнију слику хемиског састава кућевног ђубрета дају нам таблице Џ. и Ш. У тим таблицама рубрика 1 даје резултате механичке анализе ђубрета, који су саопштени у табл, [. на шест примера. Рубрика 2 даје процентну садржину влаге у појединим саставним деловима ђубрета. У рубрици 3] наведен је у процентима хемијски састав претходно осушеног ђубрета ; овде „К“ значи несагорљиви остатак (минерални саставни део) „С“ садржину сагорљивог угљеника, „Н“ водоник који

је са кисеоником већ везан — несагорљив, „Н „“ сагорљиву количину водоника, дакле која стоји на расположењу, „О“— М“—= 5“ кисеоник, азот и

сумпор, СО, везану угљену киселину. Најзад у рубрици 4 срачунати су сви добивени аналитични бројеви на проценте према целокупној количини