Srpski tehnički list

— 370 —-

стручњаку, архитекти, или ће то дати каквом предузимачу цртачу. На жалост има ихи таквих који не праве разлику између инжење-

пројектима, онда је јасно да они само допу-

_њују оно што архитект, није хтео или није

ра и архитекта. И онда није ни чудо што се _

још све симетријом решава, и што главну улогу игра копирање и шаблонирање, што су нам читаве вароши са свим без израза и без уметности. Живописно образоване и групи“ сане масе, које су из самих потреба грађеђевине произашле, код нас је неприступачно и на место тога академска решења играју главну улогу. Не осећа се потреба за борбу против извештаченога. оно је још заступљено и игра велику улогу. Често пута "нанлазимо распоред основе подешаван према спољашности, а још је интересантнија подела зграда са лизенама. Слепе прозоре. наћићете, че. сто пута, без икаква смисла употребљене и још много којешта!

Великих и оригиналних уметниких на овом пољу немају много ни други народи, али их ми немамо никаква. Код нас ће још дуго времена проћи и остаће све по старом, ако се не употребе мере које ће ово предупре: дити. Ако на послетку меродавни, кроз чије руке оваки пројекти пролазе, буду уметнички схваћали задатке и поднешене пројекте, те их према томе ценили, моћи ће се, колико толико, овоме злу стати на пут.

Остаљавање послова, код архитекта, врло је честа појава, у томе можемо често наћи узрок безизразности наше архитектуре, Колико их мало има, који ће тражити уметничка решења за сваки технички, било лакши или тежи, задатак; колико од њих пројектују врата и прозоре на једној згради» Већина то оставља занатлијама. Ако узмемо у посматрања рад наших занатлија и погледамо њихове радове и решења, видећемо да и с те стране у уметничком погледу немамо ничег задово-

љавајућег. И наше се занатлије држе копира-

ња које подносе самим архитектама на углед. Њихове израђевине су мање више груби послови са недовољно техничке спреме, а ако су задовољавајући, не престављају ништа оригинално нити ново. Често пута архитект, из комодитета тражи од занатлија решења (понуде) која према допадању усваја и прима. Ликорезац подноси готове пројекте и израђене моделе архитекту, за његова нејасна решења ~ на пројекту, о којима он ни мислио није, и онда их бира према допадању. Код такових послова, свакако је тешко наћи осећаје и уметности., Како и наше занатлије не стварају ништа ново, већ се служе готовим туђим

могао учинити.

Књижевне су крађе неопростиме и недопуштене. А кад архитекта присвоји туђа решења и копира их, зар то није то истог И онда се не треба чудити кад се код других народа боре против, свих научењачких екстракта у грађевинарству; против копирача старих стилова и у опште шаблонирања.

Кад се све сумира што је напред речено јасно је, да је код нас поред уметничког васпитавања архитекта потребно-н-васпитавање наших занатлија. И једни и други имају важна

места у грађевинској уметности па према томе

"сти која је у школама заступљена:

и према важности треба повести озбиљну бригу о васпптавању њихову. Настава уметноцртањем, свирањем и певањем мора се реформисати у томе правцу; мора се тежити да са њоме развију уметничке способности ученика, а не да им сеубије и оно мало воље, претрпавајући их разним теоријама и системима, према нахођењу самих учитеља. Ова настава треба да је за ученике, једна забава а не какав тежак посао, па је према томе треба и реформисати.

| Ученик са рђавим или погрешним уметничким

васпитањем, ако се ода архитектури, неће моћи напредовати, нити ће схватити свој позив

"онако како би то требало да буде. И онда

није ни чудо што са таквим и ако школованим архитектима грађевинска уметност неће код нас коракнути напред. Исто то важи и за наше занатлије. Ми добро познајемо радове наших занатлија који су у већини случајева груби, поред тога што уметничких и нема. Ми добро знамо да чак и најфинији послови, наших занатлија испадају груби, или

| зато што их могу и такве протурити или што

им у ошите техника оскудева. За сваки финији посао и за сваки бољи посао, наши архитекти предвиђају стране занатлије. То је са свим оправдоно и даје се разумети, каду земљи немамо занатлије за све врсте послова.

|" Али се тада треба трудити да их образујемо

према потреби, и да их уздигнемо до уметничких занатлија. Отварањем занатских шко-

| ла, оваквих какве су оне данас, то није ПоОс-

титнуто, јер сваки зна, да су то основне школе за занатлије, које са самим запатима немају ништа заједничког. С тога су потребне са свим друге школе за занатлије, поред ових, које морају бити са свим друкчије уређене, да би наше способније занатлије развили до умет-

| ничких занатлија. Ми као архитекти, треба и