Srpski tehnički list
— 187 —
ница, Миленко Турудић и Пг Јпсеп Милутин Миланковић ванредни проф. Универзитета и Драгутин Маслаћ архитект Мин. Грађевина.
30. маја 1910. год. Београд. У име Удружења Српских Инжењера и Архитекта Председник оцењивачког суда Јефта Стефановић.
Распис Министарства Грађевина 0 употреби стакла #3 српске фабрике у Костолцу,
Прва Српска повлашћена фабрика стакла за прозоре, писмом од 9. тек. месеца известила ме је, да је, према датој повласгици од 7. Јула 1907. г. инсталирала модерну фабрику за израду прозорског стакла у Костолцу и да је одпочела интезиван рад почетком ове године. Даље, за сада израђује прозорска стакла од 1,2, 3 и 4 тлп дебљине а у дужини до 1.95 мет. и да је њено стакло изврсног квалитета, —па ме је на основу свега тога молила да на основи чл. 4. зак. о потпомагању домаће индустрије издам потребну наредбу подручним ми органима, да при саставу предрачуна и услова за јавне грађевине у исте предвиђају првенствено употребу стакла за прозоре српског порекла.
Позван законом да водим строго рачуна о потпомагању наше домаће радиности, ја се одазивам овој молби поменуте фабрике и наређујем Начелству-Управи односно њиховим грађевинским одељцима, да у будуће при састављању предрачуна и услова за државне, окружне, среске и општинске грађевине, у исте предвиђају првенствену употребу стакла за прозоре од српског порекла, а у недостатку истог моћи ће се подмирити потреба са стране.
О пријему овог мог расписа известиће ме начелство— У права.
Бр. 9550 Министар Грађевина 15. Децембра 1910 г. В. Н. Вуловић с. р. Београд
ПАРИСКЕ ПОДЗЕМНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ,
(наставак)
.
Станице На 158 пројектованих станица 140 су
под земљом а само 18 над улицама или у отвореим усецима.
Већина подземних станица постављена је што је било могуће плиће испод нивоа улица, како би им приступ био што подеснији. Али због преплитања појединих деоница морале су неколике ста-
нице бити постављене доста дубоко. Тако има ста-
ница које су више од 12 метара дубоко испод нивоа
улице.
Станице Рјасе Сашђеја (пруга бр. 3) 12,26 т 8 Р]асе де Ја КерибИ аце (пруга бр 3) 1350. , на Амепце Рагтепћег РА ПО А о Расе де 1' ЕгоЏе (пруга 2 север) 185,
ћ, Рете Расћајзе (пруга 2 север) 135 , | Рјасе Пешет Госћ:тап (и југ) 138 , ђ Р'асе де 1 Орега (линија 8) 16,09,
Али има и много станица које су постављене на најмању могућу дубину коју конструктивни ра: злози допуштају.
И станице су двојако засведене; или пуним сводом или сводовима између гвоздене конструкције како је где захтевао дубински положај станице.“
Свод захтева за конструкцију најмање један метар дубине до темена према томе најмања дубина шина испод калдрме код засведених станица износи 6,90м. А сводови између гвоздених греда захтевају мању конструктивну висину и зато је утом случају најмања потребна дубина 6,00м. Али је код новијих конструкција повећана та дубина на мннимум 6,4М. Израда сводова између гвоздених носача условљава раскопавање и улице и уличне калдрме, дакле прекид саобраћаја за време извршења; док код израде сведених станица код којих су шине под улицом по 6,90 тај услов не постоји, рад се врши подземно и без ремећења саобраћаја. А за врло многе Париске улице питање о прекиду саобраћаја игра велику улогу.
Саобраћај се на многим улицама апсолутно није могао нити смео прекидати.
Било је два главна разлога који су налагали плитко постављање станица: Местимице плитка подземна вода, а местимице теренске прилике, управо теренске неприлике. Нпр. станица Р]асе де Та Маноп и станица Кџе де Копе постављене су плитко зато што се укрштају са великим тунелом западне железничке пруге.
Потпуно засведене станице стају јефтиније но оне које су засведене сводовима између гвоздених греда а поред тога захтевају и мање трошкове за одржавање. Сем тога сведене станице лакше је и осветљавати но оне с гвозденим гредама. Јер су сводови обложени глатким, глазираним плочицама које боље распоређују светлост и боље одбијају, те је општи утисак много пријатнији док сводови између носача чине доста непријатан утисак.
Прописано је да код свију постаја буде тротоар дугачак 75м. широк 4.10м. и 0,86м уздигнут изнад горње површине шина. Нова кола имају патос око 25см. узвишенији но што је тротоари стара кола између 22 и 23 см. Улаз у вагоне и излаз врло је удобан јер ивица тротоара допире до саме ивице кола, а осветљење станица је добро.