Srpski tehnički list

_-86 —

што се у народу причало, то је остало нерешено. !

При копању ровова за нове цеви у горњем делу града нађени су остаци дрвених цеви, лепо израђене и плитко положене. У дубљим. рововима нађени су делови камених цеви, које су морале бити много старије. Материјал тих цеви је једар, жут мерол, какав се у близини Лијевна налази и често употљребава за прозоре и врата. По изгледу те су цеви имале коничан чеп, 4 см. дуг, који је углављиван у одговарајући „рукав“. Комади су сем чепа били по 80 ст дуги и пресека правоугаоног а | ст. Рупа је била од 4 ст. пречника и могла се у влажном камену доста лако избушити. (Сличне камене цеви, које су биле рачвастог облика, нађене су доцније на другом месту у горњој вароши

Питање о старости овог вовода могла би историја Лијевна решити; али о томе за сада још има мало података а у народу не постоји никакво веровање. У ствари свакојако скупе, могле су те камене цеви бити из цветног доба османске владе на

Балкану, у 16. веку, од када постоји још један низ

добро очуваних или по рушевинама познатих лепих грађевина, какви су нарочито камени мостови, џамије, купатила, чесме у варошима и цистерне у крајевима оскудним водсм — које све још и данас, дају доказа о релативно високом ступњу културе и управе. |

Недовољност воде у горњој вароши показала се одмах после довршеног водовода у летњим месецима, у годинама оскудним кишом, јер се изда-

шност извора Завра смањила више него што се“

очекивало. То је нагонило да се водовод преправи. Пошто је према свима околностима, већа количина воде могла бити набављена само из извора Думана помоћу пумпе, то је на тој основи израђен један пројекат, од општинс набављен кредит за грађење и ово извршено 1910. године. Под претгоставком да постојећа права на води, нису претрпела никакву штету и да никаква измена није чињена са млиновима који су близу извора Думана — имало се на расположењу користног пада 6,6 до 7 т. тако да се и у случају мање количине воде од претпостављене минималне 250 8. |, добијала ипак и без нарочитог и скупог решавања питања о млиновима довољна водена снага за дизање 7 5. 1. на 110.34 т висине, у Завра — резервоар,

За рад.пумпе постављена је, у приземном спрату једне. нарочито саграђене куће, Францисова спирадна турбина, у коју је довођена вода за рад са једном унитованом лиманом цеви од 450 тт пре чника и 62,5 ш. дужине а усађене у преградни зид ухваћеног, извора. Цев прелази Бистрицу као аквадукт на три зидана стуба и, пре свога уласка у турбинску зграду, лежи под земљом. На продуженој турбинској осовини налази се трансмисија са кајишем за терање једне троструке дејствујуће плон-

жерпумпе од.150 тт пречника и 250 тт (Ниђ) дизања. Она има, при46 обртаја ефективно, дејство од 8,5 5. | тако да Завра — резервоар. од 60 та напуни за непуна два часа

За сваку евентуалност, да би се узело у рачун дотицање воде, унесена је између притискујућег и сишућег простора пумпе једна цев (ОпјашТе ипо); са једном славином (Наћп) њоме се могла редуцирати количина воде која се имала дићи. Ту машинску инсталацију лиферовала је и монтирала фабрика ЕКпедапдег Масћр Јпс. Јоз. ећтјеа у Бегу.

На горњем спрату машинске зграде налази се стан за надзорника водовода, који се једновремено има бринути о раду пумпе. Ба лога

Главна цев, 642 т дужине и 100 тт пречника, остала мрежа у укупној дужини од 1815 пр. делом од 80, делом од 60 пип ливених гвоздених цеви (Ми епгоћгеп), постављене су у. нормалној „дубини. На њима су 2 чесме без славине, једна обична са славином и 10 хадраната конструкције Ворр = Кешћег-а. Без обзира на незнатна продужења мреже цеви морала је бити израђена једна изба за смањење притиска (Еп авшпозкаттег), јер. висинска разлика између Завра — резервоара и његовог најнижег бунара износи 108 пп. Та изба, израђена од прилике на половини висине, у вези је са једним резервоаром од 16 т запремине; дотицање воде регулисава се једним вентилом у виду пловка (5бећу ттегуеп ). |

За рад водовода, који се непрестано развија премда у машинској згради нема још аутоматског водомера, било је нужно предвидети да резервоар буде пут преко ноћи за случај пожара. да се даље пражњење истога избегне и да часови рада пумпе дођу у згодно време, нарочито не ноћу. Овим условима одговара један израђени дијаграм, по коме се двапут дневно, наиме између 7 и 11 часова пре и 3 и7 ч. по подне, има да дрпе (од прилике по 8. часа. :

У сваквом распореду дејство је пумпе са 7

1. 8, и усвојено узимање воде из једне чесме са слла-

вином или у виду хидранта са просечно :/; 5. !. на дан, за време од 6 ч. јутра до 8 ч. у вече, — према досадањим односима у летњим месецима — и потрошња воде у чесмама без славине са у, 8.1. У зимским месецима потрошња је знатно мања, без обзира на неупотребљене чесме са славином. Коштање првога построја са одвођењем воде у горњу и доњу варош и одвођењем воде у пољопривредну станицу са две чесме без славине и два хидранта — износи 75.400 круна; |коштање инсталације за дизање воде са проширењем водовода на горњу зону износи округло 72.000 круна; укупно водовод града Лијевна стаје 147.400 круна. Превео Ал, Ж, Ј.