Srpsko kolo
.11 Год.
СРПСКО КОЖ)
Стр. 5
„,,Не ћерајте освете на раји, „„Што је мене Милош распорио „,,То је срећа војничка дон'јела: ,,„Не може се царство задобити, ,,„На душеку све дуван пушећи; ,,„Ви немојте рају разгонити ,,„По шумама, да од вас зазире, „„Него паз'те рају к'о синове, „„Тако ће вам дуго бити царство; „„Ако л' мене то не послушате, „„Већ почнете зулум чинит' раји, ,,„Ви ћет' онда изгубити царство". „Цар умрије, а ми остадосмо, „И ми нашег цара не слушасмо, „Већ велики зулум подигосмо: „Погазисмо њихово поштење, „Свакојаке б'једе износисмо, „И на рају глобе навалисмо, „И гријоту Богу учинисмо. „Сад су 'наке постале прилике, „Сад ће нетко изгубити царство, „Не бојте се краља ни једнога, „Краљ на цара ударити неће, „Нити може краљевство на царство, „Јер је тако од Бога остало; „Чувајте се раје сиротиње; „Кад устане кука и мотика, „Биће Турком по Медији мука, „У Шаму ће каде проплакати, „Јера ће их раја уцв'јелити. „Турци браћо, све седам дахија! „Тако наши инџијели кажу, „Да ће ваше куће погорети, „Ви дахије главе погубити; ;,Из огњишта пронић' ће вам трава, „А мунаре попаст' паучина, „Неће имат' ко језан учити; „Куд су наши друми и калдрме, „И куда су Турци пролазили „И с коњскијем плочам' задирали, „Из клина ће проникнути трава, „Друмови ће пожељет' Турака, „А Турака нигде бити неће. „Тако књиге инџијели кажу". Најважније из закона о онћинама II. Опћински закон у Хрватској и Славонији за бившу војну Крајину. Ми смо изнијели у прошлом броју најважније из закона о уређењу опћина и трговишта из г. 1870., који вриједи за бивши тако звани провинцијал или паорију, а сад ћемо изнијети најважније из закона који вриједи и данас за бившу војну Крајину, и који се зове: „Ред за опћине у ц. цр. хрватско-славонској
војној Крајини од 7. липња (јунија) 1871.", По томе дакле имамо два опћинска закона у Хрватској и Славонији, један за бивши провИнцијал, а један за бившу војну Крајину. Осим тога за градове и градске опћине у Хрватској и Славонији постоји засебан закон. Говорићемо дакле редом оно, што треба знаги из тога закона, а који вриједи за бившу војну Ерајину. Опћину заступа опћинско вијеће које има 12 (дванаест) чланова, ако опћина нема више од хиљаду душа, а ако има опћина хиљаду душа а не прелази три хиљаде (3000), онда се бира 18 (осамнаест) чланова у опћинско вијеће, а опћине које имају више од три хиљаде душа бирају 24 (двадесет и четир) вијећника. Осим тога једна трећина, дакле 4, или 6 или 9 оцћинара бирају се као вијећници замјеници већ према томе, да ли опћина има 12 или 18 или 24 вијећника. Ако се један вијећник одсели, умре или изгуби право да буде вијећник, долази на његово мјесто онда замјеник по реду који је. Право бирати друге у опћинско вијеће (то се зове активно изборно право) имају сви пунољетни мушки чланови, који у опћини плаћају израван порез. (Шта су то изравни порези, то читај на другом мјесту у овом листу). Не могу бирати, јер им закон не допушта ови: војници, који служе; они који стоје под туторством; они који добијају од опћине сиротињску помоћ (убошка опскрба), затим слуге и занатлиски помоћници, који немају сталног пребивања или самосталне заслуге у опћини. Осим ових не могу бирати они, које је суд прогласио кривима због кога злочина, па још нису стекли натраг грађанских права. Приликом избора може се изборник дати заступати, то јест да мјесто њега бира други, али тај мора бити самосталан човјек, угарско-хрватски држављанин, али не смије спадати међу оне, којима закон не допушта да бирају, а које смо мало час споменули. Бити изабрани за вијећнике (то се зове пасивно изборно право) могу бити сви опћински чланови, који су од двије године дана настањени у опћини, а не могу бити бирани у вијеће опћински чиновници и опћински послужници, затим сви они, који не могу бирати. Код избора се поступа овако: Сви они, који плаћају изравни порез, попишу се редом по величини (количини) пореза. Дакле најприје они који плаћају највише изравног пореза у опћини: рецимо: двјеста круна, сто осамдесег, сто педесет, стотину, педесет, тридесет и тако даље редом, док се не попишу сви који плаћају порез. Сав тај порез сабере се скупа па се раздијели на три једнака дијела. (Рецимо на