Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО КОЖ)

Год II.

прилику, да изравни порез износи 18000 (осамнаест хиљада) круна, то је трећина од свега шест хиљада (6000) круна). Сад се сви они, који највише пореза плаћају, и то плаћају трећину свога пореза, стављају и уписују у први бирачки разред. Први бирачки разред бира једну трећину вијећника, а други бирачки разред б-ира Двије трећине вијећника. У првом бирачком разреду мора бити најмање три пута толико бирача, колико опћинских вијећника или опћиских заступника бира. (Рецимо опћина има 24 заступника, трећину, дакле 8, заступника бира први бирачки разред. Зато у првом бирачком разреду- мора бити 24 бирача који плаћају највише пореза). Ако их нема толико, јер њих четир пет плаћају већ трећину пореза, онда се тај број попуни од оних, који највише пореза плаћају у другом бирачком разреду. Ови овако састављени именици бирача морају се сваке године поправљати и морају се у опћинском уреду иставити и у два недјељна или празнична дана послије службе божје опћини обзнанити. Приговори против тога морају се за 8 дана послије дана, када се прогласе, предати кр. кот. области. Рекли смо већ да се број опћинских вијећника, који се имају бирати раздијели на два бирачка разреда тако, да на први бирачки разред отпада трећина вијећника, адруге двијетрећине бира други бирачки разред. Сваки онај, који има право бирати вијећника, може бити и биран за опћинског вијећника. Ако ко буде изабран у обадва бирачка разреда, онда се мора за један или други одлучити, да се за једно мјесто нови вијећник изабере. Изборним послом управља у свакој опћини повјереник кр. кот. области. Избор се мора свршити за један дан. Изборно повјеренство (комисија), која се састоји из повјереника котарске области као предсједника и двају општинских вијећника, испитује да ли бир&чи који дођу имају право бирати. Бирачи предају своје гласове или усмено или писмено по оном реду, по ком су у попис уврштени. Гласовнице се имаду пред повјеренством прочитати. Сваки бирач има толико лица именовати, колико се бира из његова бирачког разреда опћинских заступника. Као изабрани заступници сматрају се они, који већину гласова за се имају. При једнаком броју гласова одлучује се жријебом. Осим вијећника имају се исто тако и замјеници њихови изабрати, како смо §ећ напријед рекли. Послије свршена избрра прогласи се, ко је све изабран у вијеће и подноси се извјештај котарској области. У року од осам дана може сваки бирач поинијети уток на котарску област против незаконитости, ако држи да су почињене. Опћинско вијеће бира се на .три године.

Сваки онај, који је изабран, мора се примити озбора и по најбољем знању вршити посао. Избор могу отклонити они, који су били опћински заступници непрекидно кроз три године дана или су прешли шездесету годину. Ко се без таква разлога неће да прими, мора платити 100 круна у опћинску благајницу. Опћинскога начелника, његова замјеника (подначелника) и биљежника бира вијеће на предлог изасланика кот. области. Опћински заступник може бити такође изабран за начелника, па зато политички изасланик кад предлаже вијећу на избор оне, који могу бити начелници, мора пазити и на оне, који су чланови опћинског заступства, ако су способни за ту службу. Ако се изабере опћински начелник из средине заступства, он остаје и даље члан заступства или вијећа и на његово се мјесто не бира други у вијеће. Ако који члан вијећа или начелник због каква злочина или прекршаја због пожуде за добитком (крађа, превара, проневјерење и тако даље) или због другог каквог срамног дјела дође под судску истрагу, или се над његовим имањем отвори стечај (падне под конкурз), не Може, док се та ствар пред судом не ријеши вршити своју службу. Опћина има двије врсти послова да свршава: Једни су послови чисто опћински, јер се само тичу опћине и њезине користи. Такови су послови, на прилику, управљање опћинског иметка, бирање опћинских чиновника, одређивање плаће чиновницима, узимање зајма за опћину, одређивање колики ће бити намет. За те праве опћинске послове каже се у Закону да спадају у наравни круг рада (дјелокруг) опИинв. Али опћина- има и таквих послова, који не би спадали на њу, али су пренесени на њу по закону, па их мора да свршава, и ако то није увијек право. На прилику, опћински чиновници побиру државни порез, -а опћине неМају зато никакве наплате, то није право. Има још других послова пренесених као што је: судјеловање код асентације (новачења), задружне диобе, размијештање војске по становима, редарство и тако даље. У круг рада опћинског вијећа спада у првом реду дакле све, што се опћинске користи тиче, а особито управљање имањем опћинским. Сви ти послови који сгтдају на опћинско вијеће расправљају се у сједницама, које се редовно свакога мјесеца морају држати. Ако виша власт или опћински начелник држе за потребно, или ако већина опћинских вијећника жели, мора се одржати ванредна скупштина опћинскога вијећа. Сваку сједницу има опћински начелник сазвати, и састанак вијећа пријавити кот. области. Како начелник тако и сваки други члан