Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

предсједник Тарабокија, да ли се осјећа кривим, одговорио је он: Ни најмање. Жао ми је, што ме овако стара тужи држ. одвјетник, а 43 године служим Богу, краљу, цркви и народу бесприкорно, као што и сама оптужница признаје, па ипак сједим на оптуженичкој клупи на правди Бога. Кад га предсједник упита за организацију српске самосталне странке за котар Дарувар, гдје је он био предсједник извршног одбора, одговара Плато: Ја сам од 1883. године почео радити на организацији те странке, а не 1906. год., како каже оптужница. Ја сам стари Милетићевац, па кад 'су се странке разишле у раду и свему, пристао сам уз српску самосталну странку па сам с пок. Пајом Јовановићем радио на њеној организацији, а радићу и одсад. Покојни Плато јако се бринуо и за привредни напредак српског народа. У Катинцима је основао српску земљорадничку задругу, којој је био предсједник. Арендирао је помоћу Српске Банке земљу и настојао је, да се наш тамошњи народ опре продирању туђинаца у оне крајеве. Старца Плату оплакује многобројна честита породица, а тој се жалости придружује и српски народ, за који је покојник радио, за који се борио, страдао и умро. Мртви останци покојникови предани су матери земљи у недјељу уз велику пратњу многобројне својте, свештеника, пријатеља, знанаца и народа из мјеста и околице. Опроштај с њиме био је величанствен. Народ је хтио да увелича пратњу недужног мученика, да у исти мах осуди оне, који га из његове средине прије реда отеше. Нека је драгоме покојнику лака црна земља и вјечан спомен у народу српском.

Бројеви смрти. VI. Како ћемо ми насељавати Србе из Горње Крајине у Славонију? Некима се чини, да би зато одмах требала велика нека друштва, тако зване банке за парцелацију и колонизацију (банке за цијепање великих посједа на парцеле и насељавање народа на њима), каква имају Нијемци, Пољаци, Мађари и други народи. Ми мислимо, да за први почетак не ваља превисоко летјети. За први почетак нама је главно, да сачувамо своју земљу, сељачке пос Једе, како не би отишли у руке туђину. КасниЈе ће доћи на ред велики посједи. Ми морамо пазити, да туђин не прекупи српске земље, па

чим се негдје продаје српски посјед, морамо гледати, да на страни нађемо Србина, који ће га купити, ако га нема у мјесту. А српских посједа има доље често на продају, баш због нерађања дјеце, јер породице без дјеце изумиру а посједи се продају. Касније ће већ насељеници Срби пазити и бринути се, да из свог краја нове досељенике привуку, ако се нађе на продају и који туђински посјед. А уз то ће нићи и велика друштва за насељавање, која ће узимати и велика имања, те их парцелирати међу Србе, било домаће било досељенике. То све онда иде једно за другим. Треба дакле знати, гдје има земље на продају, а гдје има људи који би се радо на њу населили. То није тешко знати. Треба само у људи мара, па се то лако обазна. Ми у Загребу имамо „Привредник". Он и онако објављује, гдје има земље на продају. Сваки добар Србин мора бити бесплатни агент „Привредников". Чим сазнаш, да би се могао који српски или и туђи посјед купити, гледај да сазнаш ако је могуће, и пошто би га власник продао, па јави „Привреднику". Он већ има начина да дозна, гдје има људи, који би се хтјели населити, па ће им јавити. Сваки Србин: поп, учитељ, трговац, занатлија, ратар, чиновник мора на ово пазити и опсежно јавити. Виде ли Срби, да би Србин хтио продати земљу туђинцу досељенику, треба га свјетовати, да то не чини, да је то издаја народна, не мања од Бранковићеве и рећи му, да се стрпи док се не нађе Србин купац на страни, кад га нема у мјесту. Али ми имамо и Српске Земљорадничке Задруге већ у многим селима. Њихова је дужност велика, да на ово пазе. Оне могу преко Савеза обратити се на друге Задруге у горњим крајевима, гдје има народа за насељавање, по овој ствари. Оне могу и саме директно обратити се на ове задруге. А у горњим крајевима је постало на много мјеста ратару тијесно, јер је земља неплодна, па не може исхранити ни половицу душа, према оној у доњим крајевима. Земља је због тога, што је није довољно, постала страшно скупа, скупља него у Славонији. И сељак кад прода земљу горе, може је у Славонији за добивени новац купити више, а уз то је боља. Но сад томе помаже и Америка. Многи заслужи у Америци лијепу парицу, па може купити посјед потребан му за живот, кад се врати одонуд. Стога људи писмени, задруге земљорадничке треба да упуте такве људе на „Привредник", који ће их поучити, гдје би могли доћи до земље.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и нитају овај лист.