Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. VIII.

Овако ћемо ми, радећи и пазећи сви са четворе очи, моћи без великих друштава и новаца свој народ насељавати по доњим крајевима. Касније ће то ићи све боље, сигурније и брже, јер ће с временом доћи и јака друштва и новац. Па кад зачепимо продор, којим су нагрнули туђинци, кад уз то подмладимо крв народну, мијешајући је с крви српског народа из другог краја, кад види онај српски народ, како се и уз друге наваде и обичаје у погледу дјеце може живјети и напредовати, онда ће наш народ почети и бројно напредовати тамо и ми нећемо морати никад више писати о бројевима смрти, већ само о бројевима живота, не о пропадању и вењењу, него о напредовању, цвјетању и једрању свију огранака на српском дрвету. На своју невољу, ми нисмо научени на овакав спори и непрекидни ситни тобоже рад. Нама да је стићи на Косово па одједаред, преко ноћ, начинити Српство јако и слободно. Али то не може бити. У животу народа нема лутрије, да народ случајно, преко ноћ постане богат и моћан. Ту ваља радити дуго, без прекида, док се постигне успјех. Није Српство ни пропало на Косову одједаред. Прије Косова била је слаба влада цара Уроша, па неслога великаша, буна Вукашинова, погибија на ријеци Марици, и онда је тек дошло Косово. Па и послије њега још се по мало пропадало неких 70—80 година. Није то уједаред дошло. А пропасти је лакше него дићи се. Па кад смо пропадали толике године, морамо и радити дуго, много, али све мало по мало, док се опет не подигнемо. А први је томе увјет, да зауставимо поплаву туђинаца, да се не населе међу нас и не разједу нас, прије него што доспијемо да се освијестимо и придигнемо. Размишљајте зато, браћо, о овом, што вам написасмо овдје. Дванаести је већ час. За мало па неће бити времена за размишљање. б.

Шта се збива у нас и у свијету, За „Српско Коло". Благајник Српске Матице у Новом Саду, друштва за подупирање српске књижевности, послао је 30 К нашој управи као претплату за 10 претплатника. Душан Милановић свећеник из Српске Капеле послао је 70 К 40 фил.; Радослав Марковић свећеник из Инђије 25 К 60 фил; Владимир Херак из Беденика 12 К 80 фил.; Јанко Пањевић из Садиловца 25 К 60 фил.; Никола Јагодић из Тржића 41 К 60 фил.; Јово Дерикрава из Малог Граца 9 К 60 фил. Повјеренице народном посланину Прибићевићу. У недјељу на вече је народном посланику г. Прибићевићу отпослан из Коренице овај телеграм: „Данас одржан поузданички састанак изборника опћине Коренице. Српско-хрватској коалицији уопће, а Вама засебно поводом споразума склопљеног са првацима бивше народне странке изјављено потпуно повјерење и одобрен досадањи рад. Предсједатељ састанка Тишма. Исти дан био је поузданички састанак у Петрову Селу личком. Са састанка примио је посланик Св. Прибићевић овај телеграм: „На поузданичком састанку изборници су једнодушно одобрили рад свога посланика, рад коалиције као и најновији споразум српскохрватске коалиције с баном. Уз велико одушевљење повјереницу народном заступнику потписаше сви назочни изборници. ОрлиЛ. Поздрав српско-хрватској коалицији и нар. заступнику дру СтојановиЋу. Др. Богдан Стојановић добио је у прошлу сриједу из Двора овај телеграм: „Опћинско заступство у Двору поздравља са данашње своје сједнице српско-хрватску коалицију, што је узнастојала и успјела увести законито стање и устав у нашој отаџбини, а нарочито поздравља Вас као засђгупника нашег котара. Наш краљ и српско име. Босни је дан устав, а то је право, да и народ судјелује у стварању закона и управи земљом. Тај устав дао је Босни краљ и потписао га. И у том уставу вели се за нашу вјеру: сршко-православна вјероисиовијест. Не каже: грчкоисточна, ни само православна, него баш српско-православна. А Раух је хтио наше Србе вјешати, што су тако звали православну вјеру. Треба знати, да су се сви Срби у Горњој Крајини доселили из Босне, у којој ето краљ и послије велеиздајничке парнице зове Србе Србима, а не грчкоисточњацима, ни Власима, ни Цинцарима, ни православним Хрватима, како је хтио Раух и његов Акурти да се зовемо ми. Градски избори у Загребу — Пораз мађарона и франковаца. Прошле недјеље обављен је у Загребу избор половице градског заступства, коме је мандат већ давно истекао. У Загребу су три изборништва, од којих су прва два досада била увијек мађаронска, а треће франковачко. Они су и овај пут кандидирали сваки у свом изборништву, али су били слабе среће. У првом изборништву, тој кули мађаронској, гдје се прије није смио ни појавити кандидат друге које странке, истакло је слободно и независно загребачко грађанство и своје кандидате. И гле чуда! Показало се, да та мађаронска кула није баш тако чврста, јер на дан избора прођоше само 3 мађарона, а од невависног грађанства прођоше двојица. За остале кандидате