Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 5.

Удари се јунак на јунака, Пружи руке силан Влах-Алија, У руку му копље уфатио, Па ти бану ријеч проговара: (Наставиће се.)

Грешке наших стонара. Има много грешака код наших сточара, одгајивача стоке. Ми не мислимо, овом приликом, о свима тим грешкама говорити. То би за одједном било и сувише. С времена на време враћаћемо се на те грешке и тежити да их саветима и опоменама исправљамо. Сад ћемо говорити само о теладма. Позната је истина, да се код нас пушта теле да сише краву колико хоће и кад хоће, па чак има крајева где се сматра за грех мусти краву, јер се тиме ускраћује телету оно што му је Бог дао. Ништа против тога нико нема, јер смо ми још сувише далеко од вештачког храњења телади. Али, наши одгајивачи сТоке падају у једну страховиту грешку приликом одбијања телади, и она им се свагда ужасно и свети. Обично телад нису навикнута ни на какву другу храну, но само на млеко, и сад одједном се одбију, млеко им се ускрати и пређу на суву биљну храну. Па шта онда бива? С почетка телад неће никако да једу биљну храну, што је сасвим природно. А кад почну да је једу, не могу и да је сваре и искористе како треба. Последица је тога опадање у снази и напредовању, она не расту, не развијају се. Наступа застој који се доцније, па ма каква се храна и у ма коме облику и у ма којој количини давала, не може отклонити, нити пак пораст и развиће убрзати. Важно је, да нарочито сточарима предочимо, да неправилним одбијањем телади, не само да се споља примете знаци опадања и неразвијања, но и унутрашњи органи остају неразвијени како треба и цело тело трпи, па од таквих грла, ма шта чинили, не можемо оно постићи што смо себи за циљ поставили. Стога пустити телад да сишу али у исто време помузати и краву и увек их за времена, из најраније младости, навикавати на чврсту храну: зрнасту и сено, па се неће имати штете кад се постепено одбију. Најприроднија прихрана телади је овсеном прекрупом, коју треба давати теладма чим наврше месец дана, и често миришљаво, питаво ливадско сено, на кога се она брзо свикну, кад га увек имају на домашају. * Друга једна такође важна грешка сељакасточара та је, што ћете ретко наћи сељака који

сачека право време кад ће своју јуницу пустити да води. Није ништа ретко да сељаци једва сачекају, да јуница наврши једну годину па је одмах подводе под бика. То је врло убитачно по развиће дотичног грла, јер оно се даље не може развијати како треба и како би се развијало, да се је очекнуло да наврши бар пуне две године, када је способно за приплод. Да се сувише младо грло подведено под бика не може развијати како треба, јасно је по томе, што оно храну, коју би требало да употреби за развиће своје, мора увелико трошити и за развитак зачетка у утроби и, према томе, оно је у великом губитку. Развијање говечета везано је за извесно време. И кад се превремено обремени јуница, онда она се више не може развијати и остаће неразвијена целог века —- богаљ, који не може никада ништа доброга дати, нити бити од каквог већег привредног значаја. * Трећа погрешка је употреба говечета за рад и тешке пољопривредне послове пре времена. Тај му рад изнури снагу и не да да се развије и напредује онако како треба. Указасмо, за сад, на ове три погрешке, које иду телесном развићу говеди, даседоцније вратимо на друге м&не и недостатке код наших мало просвећених и неуких сточара. „Тежак". М. Н. Лук.

Шта се збива у нас и у свијету. Пријатељи „Српског Нола". Послали су нам за „Српско Коло": Теодор Јакшић из Примишља 51 К 20 ф.; Станко Јаношевић из Сриједске 3 К 20 ф.; Бранко Шашић из Сурдука 9 К 60 ф.; В. Ћирић из Беча 10 К; Андрија Доић, свештеник из Беловара 3 К 80 ф.; Љубомир Бечејац из Бега св. Ђурђа 13 К 20 ф.; Пајо Пишчевић, учитељ из Турчевићпоља 4 К; Огњан Мангуловић, парох из Чаглића 9 К; Милован Дејановић, учитељ из Д. Будачког 4 К 80. ф.; Српска зем. задруга у Раковици 12 К; Мишо Велимировић из Вел. Црквине 6 К 40 ф. У сватовима Милана и Љубице Зорић у Руми сакупљено је за „Српско Коло" 42 К. Свима пријатељима срдачно захваљујемо на заузимању за овај ратарски лист. Босански сабор. За 2. (15.) јуни одређено је, да се сазове босански сабор. Али 1.(14.) јуна у очи отварања сабора стиже из Сарајева телеграм, који јавља, да посланици неће учествовати при свечаном отворењу, ако се на саборској згради буду стављале друге какве заставе осим српске и хрватске.