Srpsko kolo

Стр 6.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

Да сам газда никад не би спаво, Све би ланац 1 ) по ланад продаво, Учио сам школе леп број година у Срему. Видио сам много пута, како се онако сремски „тера кера", како се људи прате тамбурашима, како се беспосленим циганима тамбурашима лепе десетице на чело, како се сипа новац, као да је плева са гумна или шумањ из шуме. Чуо сам много бесних и обесних песама, које тамо пева српски народ. Између осталих песама чуо сам и ову. Али нисам ипак мислио, да може бити Срба, који и раде, како се п§ва у тој песми. Ја сам држао: то се само тако пева, да се покаже обест и сила. Ваљани људи се хвале другим стварима, па често и претерају. Бећар се хвалише бећарлуком, па и он претерава. Али, сад сам се уверио, да то нису само хвалисаве бећарске рећи, него да у њима има и истине. Неки дан ми је.један стари српски свештеник, човек врло честит и особито штедљив и чуваран, прави тецилац, причао о приликама у свом селу у равном Срему, близу Земуна. Тужио се јако на расипност народну, која се код женских показује у моди, а код мушких у бећарењу, пијанчењу. Због тога Србе највише потискују Словаци и Немци. Његово село је чисто српско. Али Немци су из другог места продрли у хатар његова села и до сад већ хиљаду и по ланаца земље прекупили од Срба. Старац се боји, да ћо се увући и у земљишну заједницу, у само село. Онда ће доћи последња Србима, као и многим другим некад српским местима. И ту ми исприча старац један случај из живота његових сељана, који се некиданзбио: Један несретник продао ланац земље. Па кад је већ продала кукавица комад своје земље, кад је сам извукао парче асуре испод себе, да је барем новац окренуо на какву корисну ствар. Осам дана већ, с ноћи на дан бећари, пијанчи с новцем, добивеним за земљу. Сад већ нема ни филира. Па да покаже још ко је он и шта је, какав је он момак, видим га, пре неки дан, сео на кола пуна траве с још једним братом, као и он што је, па се картају. Кола иду они седе на трави, да их свако види и картају се. Власт то гледа, па ништа. Забрањено је картати се у затвореним собама, а они се картају на видику свету, по сред пута на колима. Није ми толико до власти, знам какве су власти. Оне само ишту од народа, а маре оне за то, шта народ ради, шта је за њега добро или зло. Али болело ме срце, како народ на то гледа мирне душе, па се још људи смеју „обеше$>аклуку". Место да најстарији људи ') Мера аа површину, већа од ради.

изгрде несретнике, који својим злим примером трују свет, а особито децу њихову; место да их свако презре и не гледа у пропалице, они као да им се још диве. И смешкају се људи и жене и говоре: Гле обешењака и лола, ала умеју терати! То су њима само: обешењаци и лоле. Они као да им тепају од мила тим речима, као и малој деци, кад почине какав невини обешењаклук. И говоре још о умењу, жалосно им умење њихово! По том умењу и дотерали смо дотле, да Швабе, досељеници из бела света, из наших руку, нас староседелаца, прекупише 1500 ланаца земље. А будемо ли умели колико и како и до сад, постаћемо надничари шваг!ски. Тако сам се збиља уверио, да је истина, кад се каже: По песми, коју људи певају, познаћеш и шта мисле, како раде, какви су. Догод се с таквом сласти и уживањем буду певале само оваке лакоумне песме, знајмо, да ће се дотле, према томе, и лакоумно радити. Не велим, да будемо надурени и збришемо са свог лица сваку радост и осмех. Али друго је право, здраво весеље, смејање и шала, а друго весеље и смех бећара, бадаваџија, расипника и пијанаца. Не смешкајмо се само, кад видимо онаке ствари, о каквима је причао стари свештеник. Ако нећемо баш жигосати онаке људе оштрим речима,- а оно их барем и не гледајмо, као да их и нема. Можда ће то и њих поправити. Али свакако ће деловати на нашу децу. Јер за децу и онако лако пријања све што не ваља. Па још кад виде да се ми бећарима и расипницима малко као и дивимо и гледамо им кроз прсте, онда је и поготово тако. А виде ли, како ми мрко погледујемо на онакве људе, мало ће и сама промислити, зашто ми то чинимо и припазити, да не буде разлога, да и на њих тако гледамо. А.

Хранење и неговање нрмача. Доносимо ово неколико правила, која имају великог значаја за одгајивање свиња: 1. Првих дана по прасењу крмачу треба умерено хранити. 2. Опасно је обилно је хранити кратко време пре или после прасења. 3. Доцније треба јој давати снажнију храну да би могла у довољној количини лучити млека те да се прасад брзо развија и напредује. 4. Што год која крмача више прасади има, у толико мора бити боље храњена и морају јој се веће количине добре хране давати.