Srpsko kolo

Год. VIII,

СРПСКО КОЛО

Стр. 1.

5. Крмачама енглеске пасмине, које иначе добро изгледају, не треба одвише снажне хране давати, јер им млеко постаје сувише масно, а такво млеко шкодљиво је за прасад. Она се тада гоје, наступе поремећаји у органима за варење, и врло често угину. 6. Крмачама треба давати само лако сварљиву храну. Она мора бити најбоље каквоће и не сме бити смрдљива буђава или ужежена. 7. Најбоља храна за крмаче с прасадма ова је: јечам, овас (кажу да ванредно добро утиче на лучење млека) кромпир, сточна репа, мрква, исецкана зелена храна — детелина луцерка, трава, серадела, грахорица — пшеничне мекиње, млаћеница, оплављено млеко, само се оно мора веома опрезно употребљавати, јер од њега прасад лако пролив добива. 8. Треба избегавати и крмачама не давати ужежену храну, храну која затвара, храну која надима и фабричне отпатке, нарочито уљане погачице, џибру, свежу пиварски слад. Тако исто не треба крмачама давати ни варива, сем сточног грашка. 9. Ако се даје млеко крмачама, онда га пре храњења треба добро прокухати, јер се на тај начин уииштавају бакцили туберкулозе, који се, путем некуваног млека, највише и најчешће на свиње преносе. 10. Од правилне неге, гајења и хранења крмача зависи и успех у гајењу свиња и само ако се на све ово обрати најозбиљнија пажња могу се одгајити снажна прасад и свагда у животу одржати. 11. Најзад напомињемо да је неопходно потребно да у свињарнику влада највећа чистоћа и да сопственик води најстрожији надзор, јер ће само тада имати успехау гајењу свиња. „Тежак". М. Н. Лук.

Шта се збива у нас и у свијету. Пријитељи „Српског Кола". Послали су нам за „Српско Коло": Драгутин Шарац, парох из Машвине 12 К 80 г.; Душан Милановић, администратор парохије из Српске Капеле 12 К 80 ф.; Панта С. Бокицки, парох из Великих Бастаја 10 К; Марко Рајшић из Штилтона у Америци 14 К 55 ф.; Јован Алексић из Петриње 30 К. Хвала им. Но није доста, да им захваљујемо само ми. Они би јамачно били радоснији, кад би се и други, по њихову примјеру, заузели за лист, и милије би им то било од икаквог захваљивања. Српска гимназија у Кореници. Српски народно-црквени сабор примио је закон, по ком се

оснива српска нижа реална гимназија у Кореници у Лици. Да се узмогне основати ова српска школа, затвориће се у Карловцу школа за српске учитељ це, јер на њој и онако има само двадесетак ученица, а од њих су већином Босанке и Херцеговке. Тако ће и у Лици засјати светиљка српске просвјете. Било сретно! Нове српске соколске жупе. 19. о. мј. био је у Загребу састанак изасланика Српских Соколова из Лике и Баније. На том састанку основали су за Лику и Банију соколске жупе. До сад су само сријемски соколови били удружени у жупу, која се зове Фрушкогорска. У Угарској Мађари не даду оснивати српских соколских друштава. Из Карловаца су дошли на састанак брат д-р Лаза Поповић, и брат д-р Стеван Симеоновић-Чокић, тајник карлбвачког Сокола. Опет поплава у Србији. Ове године нашу браћу у Србије баш бије невоља. Неки дан излиле се ријеке Ресава и Млава због провале облака и страшно поплавише долине, кроз које теку. Опет су нека мјеста брисана са лица земље, усјеви уништени, многи животи пропали. Град Свилајнац потпуно је уништеџ. Вода је текла поврх многих кућа. У граду се удавило, колико је до сад познато, преко 30 душа. Штета се цијени на 10 милиона круна. Ва земљу малену то је голем губитак. Краљ и насљедник пријестола Александар ишли су, да на своје очи виде колику је штету починила поплава. Краљ је, кад је видио Свилајнац, сав био пренеражен и узвикнио: Па то више Свилајнца нема! Србијанци опет кукију због тога, што су шуме упропаштене сјечом. Проклињу оне владе, које су само да се улагоде народу, допустиле, да се шуме сијеру без икаква реда и потамане и не мислећи, какво ће се зло отуд излећи за земљу и народ. Јер лако је уништити, али тешкт је опет створити. Туђинци против Срба и Хрвата у Босни. Влада босанска одредила је била, да се код отварања босанског сабора на саборници извјесе застава царска, аустијска, мађарска и босанска, а никако српска и хрватска. Исто тако на сарајевској градској опћини. Она је мислила, да ће се позавађати Срби и Хрвати због својих застава, па не ће ни опазити, кад се кукавички подметну заставе аустријска и мађарска. Али туђинци се преварише у рачуну. Нису Срби и Хрвати више луда дјеца, да се крве за туђи, рачун. Сви посланици Срби и Хрвати сложно затражише да се на саборницу извјеси поред бо-