Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО КОЛО

Го«, ?Ш.

На процес ВасиЋев у Београд стигао је био и бранитељ Срба велеиздајника д-р Хинко Хинковић. Хтио је да види како су се то плеле мреже за његове „велеиздајнике", које је он онако славно бранио. Хинковића су дочекивали у Београду свуда као старог знанца и милог пријатеља, јер је сад по трећи пут био тамо. Кад је био у позоришту београдском, послије свршене представе сви посјетиоци позоришта стадоше му клицати, а омладина га диже на рамена и однесе у хотел гдје је одсио он и Масарик. Силан свијет пратио га је, пјевајући и кличући. Била је ноћ и зрак се проламао од пјесме и поклика. У хотелу су наишли и на Масарика, те га бурно поздрављали. Београдски становници показали су како дубоко у срцу носе своје честите пријатеље. Г. Илија Крковић, учитељ из Пчелића послао нам је писмо, у ком каже да није истина оно што су против њега написала двојица ратара у 49. броју „Српског Кола" ради избора у Вировитици. Он вели, да ће наше дописнике предати суду, ако му се јаве именом, па нека му докажу, ако могу, оно што су написали против њега. Ми би били највеселији, ако су се наши дописници преварили, јер нама је милије ако се докаже да један човјек, који је некад био уз народ, није народа изневјерио нити га силио да ради против свог образа и душе. Зато молимо наше дописнике да нам одговоре на ово што каже г. Крковић. Болест нашег краља. Како јављају бечке новине, оболио је мало наш краљ. Но болест није опасна и нема страха да би краљу могло што бити. Краљ Петар за народно просвјећивање. У Србији има један човјек који много ради на просвјећивању сељака. Зове се Живојин Дачић. Издаје новине за ратаре „Народне Новине", сличне овом нашем листу. Те новине имају преко 30 хиљада претплатника. Осим тога издаје разне јевтине књиге за народ. Како је причао г. Дачић уреднику нашег листа, краљ Петар се много стара за његов рад и чита редовно његов ратарски лист. Сад читамо да је краљ Петар купио за 1.000 круна 10-000 комада Дачићевих књига за народ и наредио да се бадава раздијеле међу ратаре по Србији, Они ратари који неће да читају и исмијевају се другима што читају, могу из овог видјети колико је важна ствар читање за ратара. Плету нове мреже. Како јављају неки биоградски листови, у Земуну опет праве неке криве списе и саслушавају неке протуве из Србије. Ради би да обиједе неке прве људе у Србији, да су радили против наше државе. Али план им је прије времена откривен и досадањи труд је пропао. Мораће се старати за нови план.

Издајица Србије Васић био је осуђен, како смо ]авили, на 5 година робије. Виши суд потврдио је ту осуду. Русија и наша држава нису у пријатељству рш од анексије Босне. Од тада је Русија еклопила још тјешње пријатељство са Енглеском и Француском, а Ита лија, која је у савезу с нашом државом и Њемачком, стала је још већма шеврдати и приклањати се Русији, Француској и Енглеској. 'Го је бадило у бригу Њемачку и она гледа да привуче на своју страну Русију колико толико. Но Русија је кивна на нашу државу, нарочито на грофа Ерентала, министра спољашњих послова, који је код анексије преварио Русију, а уз то је и осрамоћен због прављења кривих списа, против Србије и нас Срба а и Хрвата у Хрватској. Зато Русија тражи главу Еренталову, то јест, да он буде скинут са министарске столиде прије него се може и помислити на измирење. Стога Њемачка непрестано тражи од наше државе нека уклони грофа Ерентала и тако изгледа да ће се овај министар срушити са своје стопице. Увриједио ратара. Конципијенат д-ра Жарка Миладиновића у Руми Јован Радивојевић увриједио је приликом избора у народно-црквени сабор у љету 1910. г. ратара Михаила Добросављевића присташу С. с. с. Нагрдио га је разним ружним ријечима, које нам је срамота штампати. Ратар га је тужио и господин будући адвокат осуђен је ради увреде иоштења на 8 дана затвора или 40 К глобе и на накнаду трошкова. ■Ј" Пајо Краљ, син нашег претплатника Јанка Краља из Мајског Тртника умро је 15. XII. 1910. Лака му земља и вјечнаја памјат! У Кини, иза Русије и Енглеске највећој држави на свијету, спрема се револуција. Народ тражи, да му се сазове сабор преко ког ће и народ имати дијела у управи државом и стварању закона. На све сгране ври, чак је почело да кипи и у војсци. Бадава влада хапси све на које сумња. Огорчење је све веће и бојати се да ће букнути револуција, не удовољи ли влада народној жељи. Тако народи свуда траже своје право, нигдје се не дају више трти, па ма то и цареви хтјели.

Различите вијести, Дабашничани за своју цркву. Сељаци из личког села Дабашнице, сад на раду у Америци, у МилваукеВис, саставише прилог својој цркви св. Луке у Дабашници. Од те своте узеше 1 литију, 1 полијелеј, 1 велики, 1 мали крст, 2 мала звонца, 1 трогласно звонце, 1 слику св. Луке, 2 свијећњака, 1 одјејаније за свећеника, 1 таблу на којој су имена прилагача. Приложише: По 7'50 дол.: Јоцо Чича кбр 43. као коловођа; по 7 дод.: Никола Херцег кбр. 57; по 5'80 дол.: Ђурађ Чича кбр. 42, Лука Чича кбр. 43; по 5'60 дол.: Раде Новковић кбр. 32; по 5'50 дол.: Стеван Херцег