Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 9.

кбр. 57, Дане Мандић кбр. 8., Јоцо Мандић кбр. 5.; по 5 дол.: Петар Херцег кбр. 57, Лука Обрадовић кбр. 16, Савва Мандић кбр. 7; по Ф50 дол.: Манојло Чича кбр. 45, Никола Мандић кбр. 13, Вид Мандић кбр. 7; по 4 дол : Лука Чича кбр. 39; по 3'50 дол.: Јандрија Новковић кброј 31; Марко Обрадовић. кброј 54, Миле Обрадовић кбр. 55, Станко Херцег кбр. 57; по 3'80 дол.: Стеван Веин кбр. 37; по 3 дол.: Никола Чича кбр. 45, Рако Личина кбр. 36, Милан Личина кбр. 35; по 2 дол.: Милета Чича кбр. 42, Никола Чича кбр. 46, Раде Чича кбр. 42, Петар Веин кбр. 37, сви из Дабашнице, Марица Кобзинек из Маринковца; по 1'50 дол.: Давид Чича кбр. 41, Миле Чича кбр. 47; по 1 дол.: Ђујо Јованић кбр. 1, Перо Јованић кбр. 1, Вид Обрадовић кбр. 27, Лука Колунџић кбр. 21, сви из Дабашнице, Перо Зорић из Бушевића; по 50 цент.: Никола Новковић кбр. 32. Кум је литији Манојло Чича, који је положио 15 доиара црквеној благајни у Дабашници. Чеси за своје школе. Скоро је умро Чех Кухинка и оставио за чешке школе 300.000 К. 0 новој години даровала је породица Кордеј за чешке школе 50.000 К а Чеси из Америке послали су за нову годину за школе 35.000 К. Срби ратари! Толико чине за народну просвјету Чеси, који су најписменији народ у овој држави, јер од 100 Чеха само 4 не умију читати и писати. Они су писменији и од самих Нијемаца. Колико текар морамо радити на народном просвјећивању ми, код којих од 100 душа не зна читати ни писати њих 70!!

Из народа. Организација С н. с. с. у Мирновцима. У ствари организације Срп. нар. сам. странке у нашем мјесту имао би у кратко написати ово: У јесен 1906. год. одржана код нас јавна скупштина С. н. с. с., на којој је био из Загреба и врло поштовани госп. Буде Будисављевић. Уз остале евентуалности, била је на дневном реду и организација С. н. с. с., те избор извршног одбора, који је исти дан и обављен. Није ми познато, какова је запрека могла да буде, кад изабрани извршни одбор није ни отпочео свој рад, него је све до данас оста > само на папиру. Не мислим никога да вређам нит ми је на уму чију споообност омаловажавати, али у интересу саме ствари морам констатовати само то, да су у извршни одбор изабрани људи, који не да су окренули леђа С. н. с. с., него су напустили вољу за рад, т. ј. неки, који су ствар разумјели, а већина их је била неупућена у рад, те су тако и они остали без иког, ко би их на посао покретао и упућивао. О свему томе разговарао сам са више угледнијих људи нашега места, а и сам ми је госп. попа рекао, да обнова извршног одбора и ње-

гова рада не само да је нужна, него је и преко потребна. Стога сложно сви на посао, и сваки честит Србин, коме су на срцу наши народни интереси, треба, да у овој организацији и суделује. Јер данас у нашој опћини прилике су таке, да се организација провести заиста може т. ј., јер немамо ни једног независног грађанина, који је противног политичког мишљења. Једино нам је потребна у раду устрајност и чврста воља, па успех је сигуран. Поуздано се надам, да ће нам наша независна народна интелигенција у овом предњачити а ми ћемо их, колико је могуће, и колико буде потребно у свему потпомоћи. Сава Гаћеша, ратар. * Тужба на учитеља. Из села Дољана у Славонији туже нам се ратари на свог учитеља. Веле да се непрестано парничи с ратарима и свети им се помоћу опћинских и котарских чиновника. Они жале на њега због тога и с правом питају: зар Србин учитељ да прогони своје Србе ратаре помоћу котарске господе? Да су му та господа већи пријатељи од народа, па с њима да се слизава, а ратаре да мрзи и прогони? Ратари се сјећају свог негдашњег доброг учитеља, „велеиздајника" Косте Драгосавца, који је живио са сељацима у највећој љубави, а дјецу подучавао, осим оног што се у школи мора, и пјесми црквеној, српској и другом свему добром, а тако и ратаре. Сјећају га се и питају: Кад је Коста Драгосавац могао бити такав с народом, зашто не би и овај ? И ми са своје стране молимо учитеља, нека не заборавља наших Срба ратара и не гледа на њих попријеко. Јер ако их ми, интелигенција српска, не пригрлимо и не потрудимо се да их научимо свему што им треба, ко ће онда? Зар Мађар, Шваба, Чивут? Мјесто да се сложи српска интелигенција са ратарима, зар да се коље о њИма и троши толику потребну снагу на то клање? У снази, свијести, знању и имућству наших ратара и наше је добро. Богатији свјеснији и ученији ратари моћи ће и хтјеће боље наградити и свог учитеља и попа, више ће моћи купити и код свог трговца и занатлије, читаће и књиге и новине другачије него сад. Па и зато би им морали сви ми помагати да дођу до те свијести, знања и умућства, и зато, ако нас већ само срце не гони на то! У памет се, Срби!

Тражиле Ере Божића. Учини се једне године Ерама да им дуго не долази Божић, па се искупе на збор да се посавјетују шта ће чинити. Један између њих