Starmali

162

К о к и ц е. Тиса је рекао, да он није лађа која тоне. Та то баж и јесте малер, што он није лађа, (него је само крмањош). Неки скупштинари у Нишу опет поднеше предлог, да се слобода штампе ограничи. — Али и јесте, бога ми, истина, кад човек погледи како се та београдска журналистика одуздала и отела маха, мора ускликнути тим брижљивим патриотама: „Гледајте, спасавајте отаџбину, док ти журналистички Робеспјери нису све тумбе окренули!"

Сад је опет ово наређено, да Бошњаци не смеду со куповати ни са које друге стране него само из Аустроугарске. (А паприку ће ваљда добити бесплатно, — приде)

И ово се догодило прошле јесени. Један глухонем момак узео је за жену глухонему девојку. — Ту је већ и сувише благодети, јер кад је жена нема, онда је сасвим излишно да муж буде глув.

Из благодарности према Чесима, који указиваше толико симпатије нрема Русији, латио се сада професор Ј1амански да претресе краљодворски рукопис, и да га нађе за фаличног. Он је тиме толико обвезао Чехе да ћеду га сигурно изабрати за почасног — Немда.

Загребачки сабор састаће се ових дана у почаст српском божићу. У место сламе биће неких нредлога.

Даклем и у хладној Русији узавреше ђаци. Зато је влада наумила да затвори университете и све средње школе, — како би ђаци имали више времена да се баве око почетог лосла.

(Н ћ.) Енглеским паробродима допуштено је садада смеду пловити и ноћу кроз Дарданеле. То је ваљда зато> ако би Султану преко ноћ позлило, да могу отрчати по доктора. Није чудо што су и женске многе нрогнане из Берлина. Јер и оне знају очима стрељати и језиком бости.

Пре негде донеше новиее, како су неки родитељи, који су досада имали само дванајст кћери, сада добили и тринајсту. — Но ти су зацело од радости плакали!

Гђица II а т и добила је за једну представу у Хамбургу 10-000 марака. — Но, тако би се знала и ја патитиЈедна глумица. „Кажидер ми који би портфељ ти радије примио, Андрашијев или Ауерспергов!" — Да ти право кажем ја, бих се задовољио и са Ротшилдо вим."

Титулус зеванди, Јавна иреданања. II. О леду. Поштовани слушаоци! Ако ви данашње мојепредавање х л а д н о примите, то ме неће ни најмање увредити; напротив, то ће бити знак, да сте мојом темом проникнути. А зашто сам изабрао баш лед да о њему говорим? Зато, јер нам он сада највише пада у очи. Чим ујутру устанеш па на ирозор п .гледиш, на њему видиш ледено цвеће; отвориш прозор, бациш поглед горе: на стрехама ледеие свеће; погледиш« 1 доле: преко калдрме иревукао се танак лед као она чиста хартија коју су Хрвати иегда примили за готов новац. Одеш до Дунава да видиш шта нам иде из Пеште и из Беча: лед. II нехотице сетиш се на Русију: лед. Погледаш људе око себе: лед; — Погледаш жене: сладол е д, ал ипак л е д. Погледаш хијерархију: санта сантисима (ал не у талијанском, већ у српском смислу). Бациш поглед на богаташе: лед; бациш поглед на сиротињу: лед. Одтога гледања и поглед ти се до пола смрзнуо, — твој рођени пог-лед, и његова је друга половина лед: Даклем ова тема није се дала обићи, — а није се могла ни „преско рачити" (што но вели један глумац у београдском позоришту) Али, поштовани слушаоци у леду се може наћи много штошта. Н. пр. у леду јенађен иМамут, целокупан, исти онаки какав је био пре много хиљада година. У леду држе и наши гостионичари месо, да небн баш с&свим пашило. Јер лед је веома конзервативан. Зато је бог стара мамутска начела, да се не би сасвим усмрдила, метуо у конзерватпвце, који су по природи својој врло ледени. Ј1ед по својој ладној форми има и разна имена, тако се он зове кадкад и г р а д. Али г р а д мора бити да је топлији од леда, јерЛединчани кад дођу у „град" они се увек добро загреју. (:Ледпнчани радо враћају визиту „граду," јер и град често долази у ЈГединце:) У леду се смрзне свака логика. Лед кад је сит а н зове се к р у п а. А кад се к р у п а о т о п и онда не будукруповп топови.—камо ту логике и конзеквенције. У великнм варошима лед се склања са тротоара и са главнијих улица, у мањим вароншма пак не умеју полицајци да склањају лед, види се да нису граматикално изображени, (као н. пр. цукерпокери:) Али за дивно чудо, где се лед не с к л а њ а, баш тамо ће те се уверити најбоље, да лед није без п а д е ж а, нарочпто у м н о ж и н и. Кад ко скрха ногу на леду, онда му докторп не кажу: .брајко, други пут се чувајледа!" — него онда дај наново леда, да се њиме нога облаже. То доктори јамачно чине из благодарности према леду. По леду познајемо како су српски језик морали знати негда и Енглези. Јер они њихове велике гос-