Starmali

Шетња по Новом Саду. XVIII. \Уег зе1пе« \"е]'б1апс1 111 ^сиаззеа 6е1е^епћеИед пјсћ1 твгИег!, Лег ћа1 аиећ ке1пеп ги тегНегеа. Даклем немачки класик и критичар каже, да ко у извесним приликама разум свој не изгуби, тај и нема разума. Такву једну „извесну прилику" имали смо ми овде у Новом Саду у прошлу суботу. Овдашње тоциљарско друштво врло је паметно радило, што је приредило лудачко вече. Ове године и онако није било леда за тоциљање, те је бар то ваљало надокнадити тоциљањем по гдаткоме патосу красних дворана код „царице Јелисавете". Кад се човек на леду тоциља обично је зима, те зеб/ руке, нос хоће да отпадне, образи поцрвене, а код леда изгледа као на леденом мору (само што <нема северних медведа.) То је све хтело тоциљарско друштво да надокнади. И доиста и овде су нам зебле руке, те смо сви у рукавицама били; и овде је нос многима хтео даотпадне, шта више некима је доиста п отпао, особито онима, који су место целе маске узели какву носину (неки и с наочаримац те им је нос јамачно отпао, јер их после видесмо без тога носа; и овде су нам о б р а з и (од вина, од љубави и од кармина) црвени били; и овде смо видели баш у истину с е в е рн е медведе (из Беча наручене). А тоциљања—у виду брзе полке, трамблана и котиљона—било је такође доста. Света је било дупком пуно, више него на биралишту, кад смо посланика бирали, само што смо онда подељени, били у д в а т а б о р а, а овога вечера сви смо с л о ж н и и у ј е д и њ е н и били : Срби, Немци, Чивути и Мађари, сви без разлике вере п народности били смо једно, сви смо у једном кадрилу и колу играли, за једним столом пили, а удварачи су се иноверци тако исто забављали и с нашим лепим Српкињама, као што смо и ми с умиљатим иноверкињама. Само је жадост, што кад смо на лудачкој забави тако сложни, за што онда нисмо тако и у паметним стварима? За што смо поцепани ми као грађани једне вароши, при изборима, у репрезентанцији, у новинарству и т. д. ? Али томе није крив овај или онај н а р о д, ова или она в е р а, него поједини људи, који носе на себи увек маску интригана, тирана, северног и јужног медведа и т. д. али ваљда ће већ једанпут и њихове месојеђе, њихов карневал, проћи те ће и они образину скинуги морати! Друштво је било врло весело, а сад је забава та прошла, те смо сад опет п а м е т н и. Аб. ■

„Из Црвене књиге," 25, И кад нећеш. — У време војничке крајине, кад су капетани владали и батине цветале, рећи ће један Шајкаш другоме из другог села: „Ала ти је то Петре, код нашег капетана! Кад год оћеш батине ј

не фале!" —- „ Е мој Јоване одговори други лала,ал код нашег и кад нећеш!" 26. Цело теле. — Док је бида војничка граница био је" у неком селу у Шајкашкој један солдат-лалакоји је јео за десет тотова. Једанпут ће његов капетан приповедати у друштву офнцирима, да он имаједнога солдата, који би могао појести цедо теле. Кад му официри не хтедоше веровагп опкдади се капетан с њима и уговоре, да се тога вечера сви искупе ида се увере. Капетан дозове солдата п каже му, да се опкладио с официрима да ће он појести цело теле и запита га, има ли он поуздања. Лала се насмеши, слегне раменима и рећи ће: „Не знам господнне оћу ли моћи ". Кад се увече сви искупише даду зготовити од цедог телета које ћебапа, које паприкаша, печења и т. д. и лада се даде на посао. Појео је најпре ћебап, па онда папрпкаш, за тим пређе н на печење. Кад јевећскороготов био ицелотелепојео а он дозове к себи капетана, те му пришанне на уво:дед' те, господине, гледајте да то теле једаннут дође, јер најешћу се којечега, па се бојим нећу моћи!" 27. Које је чинија? — Нека позната изеЉца ручао на лађи таблето. Кад је дошдо печење, а он браца извади скоро све печење што је било у чинији у свој тањир. Његов комшија при асталу хтеде и себи узети печења, те узе виљушку и маши се да извади печења из тањира нашег изелице. „Молим шта ћете ви, то је мој тањир!?" возрази овај. „Опростите рече комшија, а ја сам мислио да је то чинија." 28. Адвокат. — Браца Панта набпјао себи кућу, те копајући земљу нађе неку човечију главу, у којој су сви зуби цели и јаки били, те ће браца Пантарећи неком свом комшији: „Ала суто зуби, мора бити, да је био а д в о к а т, кад је тако з у б а т ! Аб.

Браџбина. Од како је на земљи Турчина, Москова, Имали су међ собом Већ дванајст ратова. Због ратова, верујте, Не би било пира, Да не беше и дванајст Уговора мира. Сад се може пироват' (С маслиновом граном) Дванајсти је потписан, Шалајдалајданом! Док је дванајст за столом, Може се ноднети, Ал, — дође ли тринајсти: Неко ће умрети! Баба Сдута.