Starmali

МАЈ—ЈОВАН ЈОВАНОВИћ.

ГОДИНА ДРУГА

тџш гаТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИђА.

ГЛАВНИ САРАД НИК АБУКАЗЕМ.

УНОВОМЕ С АДУ 28. Фебруара 187!».

ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

„Куд си пош'о брате мио?" К развалинам оним сивим Мрско ми је међу жиним'; Тамо је вргла, међу мртве, Историја своје жртве. Там'. где ј' смрти мрко лице, У прастаре костурнице Рад сам грешном ногом сићи И јунаке све обићи, На колена пред љих клећи, Великом им праху рећи: Из вашега вел'ког гроба Подигните крсна кама, Распрсните тим плочама Ситничарско наше доба . . . Нема данас, као негда, Мисли снажних, мисли стројних ; Од мајушног света бегам Да их нађем у покојних. „А ти, друже, куда тако?" И ја сам се у свет мак'о Не би ли ми срећа дала , Кроз дубраве и пустиње Пренети се до обала, Где с' не чују света јади, Где ћу моћи снове сниват' II природу вечну, силну Обожават' и уживат': Њено цвеће, прамалеће, Њено море и вихоре, Оркан-гласе и таласе, Ноћи, дане, бурне, тије, Гледат' сунце како грије,

Три песника. (II о А. М а ј с н е р у :) Тражит' тице што се крију, Слушат' њину чаролију. Све те чари, вазда нове, Слашћу пуне груди ове, Па бих хтео све то миље, Природино изобиље Да до гроба гледам, бројим, Са природом да се спојим. Са њоме би вазда дис'о Јер у њојзи чисто, јасно, Огледа се дивно, красно Вечног бога вечна мис'о. Е па ид'те куд вам срце каже! Моје жеље са свим друго траже Где невоља једна другу туче, Тамо мене бурно срце вуче; Међу светом мени је милота, У градови, у борби живота; Међ сељаке носим своје жеље, Ту ја тражим њине хранитеље ; Међ робови што по праху ходе Тражим моћи, силе и слободе. Међ грешници, тамо тражим бога, Бога свога, бога њиховога; И низини спаса са висина, Међ народом божијега сина. Сву тројицу крилима засени Невидљиви човечанства ђени. Оном двома хладном руком махну И одоше свак' на своју страну, Овог трећег понесе у лету Да с њим ходи по беломе свету. м. п. ш.