Starmali

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1879.

ко, укратко, ја тражах „задужбину и овога и онога света" кроз добијања популаритета у селу, да нам се фарба с' тужбом примила, а и тедох поповма, да се онако ко нешто мало осветим; премда су они све једнако против нас неколико Срба кремера у селу бургијашили и приповедали, да нас 5. ил 6. кућа читаво село Румуна, око 6000 душа (који с' грцима држе, јер ми ма у чему онако куд руда, које се пак поповма не допада) за нос вучемо, а овамо још ја доби бурунтију; мора да им је слатко пало и да се радоваше (кашто се и једном у друштву ариштанцима потсмеваше), ал на част им кад ја знам да на правду страдах, што су још већи људи — а не само ја један кремер —: искусили. Напослетку направисмо и апелацију, од једно четир табака; ал бадава ти ми у истој наведосмо, да алвалук ил алдумаш у општинским старима, н и п о с л е, а камоли (ко што оде беше) пре сесије није допуштен, већ само кад се продају коњи, краве и т. д ко приватна персона; бадава ми наведосмо по § § да истрага код ове свари ио закону у политичну струку спада (јавног тужиоца): бадава ти и то наведосмо, да нетица богме н и ј е а л в а л у к и л а л д у м а ш, ко полић ракије или пенгеш, него већ дебео мит, и да се не даје исти ма за штогод, као и да наши поведени једно десетину други кметова, који нетице примаше нису ко сведоци прислушани; бадава напослетку приложисмо и једну сентенцију жупапије, да неке кметове због мита збацише; све то бадава беше; јер кр. табла пресуду аудитора потврди, и ми морадосмо — пошто нас (а ми грешни человјеци тедосмо другог) суспендираше — један месец у бувару одседети. Пре нег што одох на нетражени ајнкис, помислим да ћу се моћи с' новцем искупити, па положим 150 фр. — по 5 фор. на дан — суду, ал и ту будем одбијен ■имају новаца нетреба им. Поповмајош неимадох прилике (ко бивши ариштанац) показати им „моје зубе" што ми одрезаше месец дана у бувари косо колач, ал касир Аћиму опет „врнух жао за срамоту, јер како дођох као кмет, бчргијаших донде, док му не нађосмо „фелере око касе" после којег га и збацише^ а људи богме и извиждаше. И тако прико мој, ово ти је моје житије, што претрпих као кмет, још у почетку нашег конституцијалног (ал нас и уче исти поштовати) живота, ал зато сад опет „што дикло навикло," не дами хандрак мира (само ћу сада паметнији од ђавола, јер миша двапут не улови тако лако у замци) док не добијем још један „цубок" одједног месеца. Како отседе оно, тако ћу и у будуће, па што ћу „кад ме канда све, ђаво тера", да сам у свакој чорби мирођија, и да сам револтант, (тако нас у пресуди намоловаше). На тај месец дана се једим и то како се сетим јер знате, ко ариштанцу ми беше и комарац музика и забава — а знајући да од једа може човеку жућ пући, па и умрети, оставим се и једа; ал „иде коло наоколо" шат дође ред и на попове; видећемо. „Стармали" излази 10 , 20 и последњег дана у сваком месецу\ Годишња цена 4 ф . ногодишња 2 ф . наЗмесеца1 Фор. 3& Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу годину 50 гр., на но године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар-

Ово ми љубезни читатељу, „Стармалог" приповеда један кремер, грк или ако оћеш и трговчић, с' којим се случајно познадо, а ствар будући нешто остарела а и интересантна, да неби коса времена баш са свим преко ње прешла, и у заборав отерала; седе и написа је — по нешто по приповедачу, а по нешто окити и нацивра и сам, знајући да се нико неће наћи белајдикт што је изнесох на јавност — а ако који кмет баш буде тужен због м и т а, алдумаша, или и алвалука, нека се обрати к' мени писмено (само молим да се плаћају нисма, јер се надам врло великом потраживању моје робе) а ја ћу му свесрдно препис од пресуде послати, па нека после, ма и в о л а, а која варошка танти и иљадарку прими, ако му даду (јер је ко што видите, по овој пресуди слободно) — и ако му п о ш т е њ е д о н у ш т а. Приповедил ми мој пријашко још какво главом-озидудараније, ја ћу одма, за штов. читатеље „Стармалог" нашкрибати ; за које знам да ће ми зафалити, можда осим — којег попе дп.

П а б и р ц и. Шта све може човек за један минут да учини. У неком старом роману читамо ово: „Тодор одјаше до баште; скочи с коња — провуче се кроз плот, одлети до колебице, где му је љубазница седела — иримакне се њојзи и падне пред њене ноге. Она га радосно диже горе он седне покрај ње — загрли је и пливао је у мору блаженства. С в е ј е т о у ч и њ е н о з а ј е д а н м и н у т.

Један тровац се опклади са једним пријатељем, да ће он стотину људи ословити једним истим речма и да ће му на те речи сваки једно исто одговорити. Опклада се прими и трговац све своје познате — наравно сваког обашка — запита: „Јесте ли чули да је Поповић купио кућу?" — „Који Поповић ?" било је редовно свачије питање, и тако онај трговац добије опкладу.

Један богат банкар пострада због рђаве штекулације и ода се на снисатељство. На то ће рећи неки шаљивчина: „Најпре Је он пострадао због папира а сад ће папир да страда сд њега." Највећи Филозофи увек су имали ружне жене, та наравно — код лепе жене заборавља човек сву филозофију!

Новије књиге, (Под овим насловом навестићемо сваку књигу, која се уредништву тога ради приношље.) Хемија, наиисао X. К. Роское, проФесор хемије у Манчестру. Превео Стеван В. Поповић, епарх. школски реФеренат. Са 36 слика. Нова Сад. Издање штампарије А. Пајевића 1879. Цена укориченој у тврде корице 50 повч. Писма и све што се тиче уредииштва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Предплату нак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. Цена је огласима 5 новч. од једие врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.