Starmali

ЈРЕђУЈЕ ЗШАЈ-ЈОВАИ ЈОВАИоВИђ.

ГОДИНА ДРУГА

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРНЈА А. ПАЈЕВИђА.

ГЛАЕНИ САРАДНИК АБУКАЗЕМ.

УНОВОМЕ САДУ 10. Маја 1870.

ИЗЛАВАК И ЦВНУ БИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

КАНАРИЦА

Затворили у кавешчић Парченце вам дали хлеба, На шарен вас столић метли Е, па шта вам више треба? Од милости цревелике И шећера грумен дали Радујте се и певајте Апсеници моји мали! Свега сите и пијане, Живот такав — ретка срећа; Ми смо први после Бога, Па и у нас није већа. Од решетке до решетке Слободно вам нога ходи, Ал' боље је језик за зуб', Кад је речца о слободи. Слобода је, знате, чудна, Многи тражи у њој друга, Таман ју је загрлио А тек озго — полију га Многи ли је за њом пош'о, Пратио је свирком, танцем, А кад сутра к себи дош'о, А наш братац — за катанцем. Вас, птичице, мазе, дворе, Још вам златне дали жице, Ал' код свега тога блеска Јаој! ви сте — робињице. Погледајте, у нас људи Слобода је истом права: Сербез идем тамо амо Куд' год закон дозвољава.

М А. Могу радит' и не радит', Могу ићи, могу лећи, Кад ме леђа позасврбе И слободну могу рећи. Ви певате два три гласка, А ја гудим штогод хоћу; Претерам ли, „цитирају" Па хајд' самном — у самоћу. Тамо није Бог зна како. Ал' се рахат мисли, снива; Ништа душу да весели Ал' се м и р а наужива. Ту расхлади живце вреле, Ни с ким да се пре и бије, Па кад после међу људе Тад' — ни зашто више није. Веселе сте, тице моје, Са ропством сте већ и срасле: У кавезу родисте се, У кавезу и одрасле; Ви немате својих жеља, Своје песме, своје воље, Навикле сте, па вам с' чини Од кавеза — ништа боље. Ал' да нешто к вами дођу Са острва сестре ваше, Да вам песму испевају Како тамо благоваше; Како ли је грлом певнут' Сред сунчаног оног плама Онда бих вас, тице, пит'о: Јесте л' срећне међ' жицама?