Starmali

УРЕђУЈЕ ЗМАЈ-ЈОВАН ШНИВИ6. ГЛАВНИ САРАДНИК АБУКАЗЕМ.

| ГОДИНА ДРУГА ; . —. . УНОВОМЕ САДУ 20. Маја 187»

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈШША. ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

0 Дуовима. У икону гдедам стару Што представља свете Дове Дух је свети онда сиш'о На народе, на синове. Више сваче видим главе Но један се језик вије, Ти језици сви једнаки, Један другом смет'о није. Кроз језике равноправне Рајска светлост мирно лета, Ја осећам благу струју И благослов духа света. Наједанпут тргох очи Са иконе старе ове, Тргох очи да погледим На данашње нове Дове. И ту видим један језик, — Место мира видим страве А тај језик нама свима Попео се на врх главе. Народи се отимају, За слободом својом теже, А тај језик намеће се Хоће да их силом веже. Мука стеже сваче груди Које љубе своје речи, А тај језик намеће се Хоће да их све пригњечи, Свак' би хтео бога славит' Збором својих праотаца,

А тај језик намеће се, Размеће се и палаца. Тешка страва људе мори К'о да си им на груд клек'о, А из груди да им чупаш Материно негда млеко. Толи су нам нови Дови!! Ох зажмурте очи моје Језик видим, — ал Дух свети Он ту није, — далеко је . . .

Из живота једног годишњег добровољца. Једнога нролећнег дана у недељу после подне ступим у касарну, да иримим заповест, убезекнем се кад виде мога „пуцмана" (форишицу) на сву меру снуждена јер он беше веселе нарави и увек добро расположен. — Шта фали Јоване? упитам га ја. — Ништа. Стари Бог окренуо ми леђа. Како то? — Како? ја сам на иншпекцији. — Иак само си за то невесео ? — Само ? — Данас је недеља. — Дан као и други. — Јест. али за вас, а не и за мене. Ви у свако доба можете говорити са Вашои драгом, а ја само у свечане дане. — Ваљда си наредио саставак ? — Знате. Обећао сам да ћу је извезти у шумицу на „рингелшпил". — Па добро Јоване. Ја ћу ти помоћи. Сирома Јован. Годило му је то обећање, но он је и веровао и није. — Па како мислите то учинити ? — Сасвим просто. Ја ћу за тебе на иншпекцију. И ; тако ми је дуго време.