Starmali

110 „стармали" број 14. за 1879,

ћ и р а. Ја сам чуо много пута латинску пословицу : „Еклезија прецедит", би ли ти мене знао казати што то значи српски. Спира. „Еклезија прецедит", хм, хм, то ће толико рећи као: чекај мало док владике проце де. ћира. Аха ! ћира. Знаш ли ти да се „Недељни лист" добро плаћа? Спира. А од куд то? ћира. Брудер Јашамузе најскупљу коз(м)у

ћира. Даклем иЈаша Игњатовић почин>е да иде у Турке, као што је и Јота у њиховом табору. Спира. Па то је сасвим наравно Већ и име „Јаша" почиње са Јотом (Ј). ћ и р а. Бил ти мени умео казати шта је то „скромност"? С п и р а. То је кад коме говориш, па употребљујеш о њему речи као што су: бљувотине, разметања, луд, срам вас било, иш не праши н т. д.! ћ и р а. А у чијој си, бога ти, ти то школи научио? Спира. У школи Мите Пејића, јер он ено и у своме „припосланом" вели, да је „скроман" а употребљује свегоре наведене и још многе друге подобне речи. Аб.

Орација једног маторог жабца. Славни< крекећући зборе ! „Ви сте ме позвали, да вам што говорим, а овамо стетако несносну ларму подигли, да од вашег блебетања једномјпоштеном жабцу мора мозак узвишта ти! Та и ја сам жа-

бац, да који сам ђаво! И то јоште мало трбушатији и благоглагољивији, него сви ви остали, те зато знам да је то већ од вајкада била жабећа нарав, вечито се дерати и никога не слушати; али се опет надам, да вам ваљда још није врана сасвим мозак попила, те да ћете увидети, да бар при јавноме предавању морају и саме жабе свој торокљиви језик зауздати, ако оће да што год профитирају, јер иначе незнам, на што би била једна беседа, коју, у овакој гунгули, не само ви, него и сам кер не би могао разумети! (Све жабе повикаше „ћа^азипк!" и на велико говорниково чудо полагано ућуташе, али им се уста јоште једнако мицаше.) „Ја кад сам на говорницу ступио, јоште нисам на чисто био,о чему ћу диванити. али пошто сте се на моју опомену утишали, те с отим неку склоност парламентарности и цивилизацији показали, то сам сад наумио историју жабећијег и човечијег рода за предмет мога разговора узети, једну с другом сравнити и разне појаве људских назора са нашег гледишта пресуђивати; пак ако се у човечијем живљењу и понашању каква добра и користна црта нађе, која би се могла жабећијем племену прилагодити и на нас се као шуга на ждребе прилепити, то је можемо, ако нам се допадне, усвојити; а ако се не нађе то нам онда од воље сгоји, и од сада по примеру паших славних предака живити и на свој сопствени начин у овим великим барама и ритовима, са нашим песмама, славити благодети ове велике непојмљиве природе, које се на нас жабце тако нештедимице изливају!" „Прво нам треба знати, да су се људи у прастара времена, — тако исто као и ми жабе — на пет сојева делили, и дајсу се ти сојеви и душом и телом једни од других разликовали. Ти су се сојеви доцније у разне народности, језике вере и обичаје разгранили и свакаГграна и гранчица своју собствену каракгеристику задобила." „Ја сад нећу даље ићи, и историју сваке народности за себе разглабати; само ћу толико казати, да се већ и по себи види, да ти разни народи и народићи. — који данас на земљи постоје, — морају имаги сваки за себе са свим другачију нарав и другачије назоре, него ли сва ску. па остала њима сродна и не сродна племена; а услед тога и свака своје засебне интересе на овај или онај начин задовоље!" „Има народа тако напети, као жабци; а има их шуњала, као што су неке вашке! Има их високо умни и гор. ди; а има их скромни и снебивајућих се. Неки су такови себичњаци да би цео свет, као сом жабу, на један мах прогутали; а неки су задовољни, ако само у њих нико не дира. Има племена, који ма се не мили живити, ако она не господаре; а има их која изгледају, као да би само зато била створена, да их други на бућкало ватају и да за туђинце ринтају и издиру! Има их луди има их пусти. Има их недотупавни, а има их лакомислени; једном речи: има их свакојаки; само их»се слабо паметних налази, као год и међу жабама; из чега излази, да ова наш а земља мора бити ђаволски са лудоријама засејана, кад се је немогу ни сами они да отресу, који се, токорсе, по превасходству као узори савршенства међу животињама сматрају !" „У свету снага одсуђује; међу људима тако исто, као