Starmali

59

Гига је умео у току свога говора на другове своје вешто да намигне, те су ови ћутали и благоговЈејним лицем слушали његове речи. Но већ ири крају његова говора чуло се јецање са дединог стола; за тим устане деда сав тронут и погружен, дође посрћући од тронућа и пуним очима суза до Гигиног стола, загрли Гигу и рече му кроз сузе: — Добро моје дете! Нећеш се ти убијати док је деда жив! Ево, синко, новаца колико хоћеш; ти си добра срца, а ја ти опраштам што си погрешио. Од сада ћу те ја школовати, те нећеш трпети никакве оскудице. — Ура! повиче цело друштво, узеше деду у среду и веселише се до зоре. Деда је одржао реч. Он је Гигу ишколовао и данас је он ваљан и честит грађанин. Операција је даклем сретно испала. Аб.

Циганеке песме*), (Ердељско наречје.) I. Ракли камел лугуђа. Ракло камел урвиба ; Гаџи камел маји чавен Мануш камел маји бален. Цура жели цвећа, траке, Момак гаће, шарне, лаке! Жена жели ћерку, сина, Човек много, много — свиња. П. Про есос гаџи чачес, Те динасел иал шошес; Ува ион ровен рома, Те маид њилаи из авла! Дође л' јесен, вес'о ј' сваки, Ратар, рибар, ловац лаки, Само Цига са уздахом За сунчаним плаче зраком! (Наотавиће се.) *) Свагдашња горња строва оригинална је циганска; превод је лак са немачког превода.

Па нека и Шваба нао части. За време бировине пок. Јоце Павловића догоди се у Еарлову тај случај, да на летњег светог Николу Шваба из Беодре, дође у Карлово код свога дужника, да прикупи вересију. — Два брата Бер. на тај дан славили су крсно име, и после ручка седили су за пуним столом, и и испразнујући бокале, — тако се у Карлову из бокала пије — частили се. — кад у једанпут, на врата помоли се веритељ Шваба, којег два брата једва дочекају, и као најмилијег рођака и госта посаде га за трапезу, пак заокупе да се шњима части, и да пије — Шваби је то ислрва ласкало, и годило али кад више није могао пити, он се почео отимати да иде кући, ал газда и домаћин ни до-

што недадоше да Шваба оде, и кад овај силом навалио, а браћа га спопадну и добро излемају, којом приликом подеру му кошуљу и све хаљине што је на себи имао; тако сутра дан дође Шваба Јоци Павловићу као бирову на тужбу, а биров призове обтужене, и почне с' овима испит и истрагу на следећи начин. Биров: Познајетели ви овога човека ? Браћа Бер: како га неби познавали, кад смо се јуче с њиме частили. Бир: како сте се врагу тастили, кад сте га истукли, и све хаљине му подерали ? Бр. Бер: Е господар бирове то је тако било, он није тео да пије, а ми смо га терали, па кад је тео да побегне, нама се на жао учинило Пак смо га мало протукли. Биров. Па шта ћемо сад? Бр. Бер. Е па ништа г. бирове сад нека и он нас части, па ако не успијемо, нека нас он истуче! Наравно да при овом није остало. Правда.

Па које нам добро видиш? Јоца Пав Л авић строгу је заповест издао, да се недељом и празником ништа несме радити, што би благоговјене у светковини узнемиривало. Ј. Павловић, није био биров, шји је само заповести издавао, већ је умео пазити, да се његова заповест не сме нарушити, и зато је по селу сам обилазио, да се увери како се набљудава његова заповест. Тако једном идући у своју на крај села находећу се сувачу, испод суваче учергашили се цигани, и удесили да У недељу кују. Ни су приметили, да им се приближује биров, а кад су га из под черге угледали, подизали су главе, и убезекнуто гледали су у дошавшег; —■ на то ће биров запитати: А шта је то цигани, да ви и у Недељу кујете и радите? Циганин: — Па какво нам добро видиш г. бирове?1 Правда

Набљудавати чистоту, „Набљудавати чистоту", ту реч није још нико изустио пред мојим брат Перчетом, а да ниједобио оваку лекЦију. „Овчији коњу; а ко те је то научио да те две речи једну уз другу мећеш ? — Набљудавати чистоћу ! није него роткве ! — наблудавање ту не може бити чистотв, а где је чистота ту се окани набљудавања. Кад не знаш паметније говорити а ти се покри ушима па ћути!"

0 ж е н а м а. (С немачког.) Оната. Женска није кадра људе да помете; Слабост. Женска скучиће те и обориће те. Женска снага и лукавство Не држи им царство; Ал на против слабост њина То им је јачина.