Starmali

164

„СТАРМААИ" БРОЈ 21. ЗА 1880.

Ћ_ира. Даклем доктор Танер, издржао је свој четрдесетдневни пост. Ал је и ђаволски омршавио! Спира. Па шта ће сад? ћ и р а. Вели се, да ће сад доћи у који српски намастир да се опорави. Спира. Види се да је практичан човек.

Ћира. Је-ли истина да ће Црна Гора окренути дебели крај, т. ј. ако султан не узхте лепим начином да се изравнају! Спира. Може бити. Ћ. и р а. Та ја знам да Црна Гора може б и т и. Само не знам хоћели султан моћи то издржати. Ћира. Даклем Грчка Је наручила 1400 коња и то из Пеште. Спира, Чуо сам и то ми је мило. 11 и р а. А зашто ти је то тако мило ? Спира. 1*адам се, да ће онда у Пешти бити мање вурања, разбацивања. Ћ и р а. Говори се о некој намери, која иде на то да се у Боки Которској ипак спроведе регрутовање. Спира. А на коју цел? Тх и р а. Гади бољег учвршћења кнезлачког мира. В.ира „Нова слоб. Преса" говорећи о Црној Гори рече ово: „Ше Тгирре <1ез 2еко Ге1;птс 1зе1;га§1 пиг ете 1Нја4е. в А под заградом разјашњује да „Илијада" значи један баталијон, који броји 600 људи. Спира. Браво „Пресо" ! — П пошто се у Црној Гори ради о испуњењу правичних захтева, даклем и о м и р у, то ти допуштамо да Црногорске баталионе назовеш и „Омировом Илијадом." Тај су комплименат Црногорци заиста и заслужили. и р а. Код аустријски Немаца опажа се у новије доба леп напредак. С п и р а. Е да, а како то ? Ћ.ира, Напредују у чешком језику. Сад већ разуму шта то звачи: ,Дего21штп в . В.ира. Од 29. јула па до 2. аугуста падаће многа звезда с неба. Спира. Читао сам и ја то у немачким новинама. Али то неће падати звезде, него само шу пе од звезда, II и р а. Ала да ми хоће једна пасти у авлију. То би било баш као каручено. В. и р а. Немачке и мађарске новике, кад су чуле да је Гледстон оздравио, страшно су се уплашиле. С п и р а. Баш су кукавице. А гле ти нас. Ми смо чули да је Тиса умр'о, — па се опет нисмо уплашили. 31 и р а, Кад је ономад умр'о један мађарски па-

триота „Недељни Лист" је Србима донео ту вест у црном оквиру. Сад је умр'о славни проФесор Хебра, — баш ћу видети хоће ли и ту вест донети са црним оквиром. Спира. Зацело неће. Нира. А зашто мислиш да неће. Спира. Зато јер се брудер Јашин лист срди на проФесора Хебру. Ђ. и р а. А ко зашто би он имао да се срди на Хебру ? Спира. Зато, јер је Хебра први докучио, па и друге научио шта је то ш у г а, — да су то мале животињице, које се увуку у нашу кожу, ту нас грискају и кољу, а уз то нам праве срамоту. Ђ. и р а. А је ли Хебра докучио, како се ваља од тих животињица лечити. Сдира. Јесте. Згнра. Е, онда разумем, зашто се „Недељни лист" на Хебру срди.

Ћира. — Јеси л читао у новинама, како су многи страдали од б у р е? Спира. — Јест, јест; буре, буре, многи су од тога страдали! Аб.

Препотопни спомепи, Биће томе сто година, — шта више биће томе (: кадгод:) и двеста и више година, — ма да ми се чини као да је то данас пре подне било, — то јест , кад смо ма били млади. А били смо млади и зелени, исто као што су други сад, — можда само са малом каквом разликом. Цео свет, чини ми се да је онда бно^млађи и зеленији, — сад ми, наравно, долази много старији, зрелији, од чворака опипанији, смежуранији и црвљивији. Било нас је читаво коло таких створења, кој^ онда нисмо ништа друго били само млади, здрави, весели, „иунонадеждни" и — ђаци. Ал то 1е нама онда доста било. (: Можда би се и сада .тиме задовољили Од тога кола има неких који су чак и данае живи, има многи који су мртви, има их који нису ни живи ни мртви, — не знају ни сами шта су; да их ко запита шта су, можда би се нашли и увређени. Што се мене тиче, мени се (: кадкад:) чини као да сам још жив. Ал то је моје индивидуално мнење, на које се нетреба много ослањати. Онда смо временом били много ближе кулином бану. — Ал пошто ми је познато, да „Стармали" не воли дугачке чланке, зато не смем почети од Кулина бана, него ћу почети од Сид-бана у Бечу, који, до душе, онда још није постојао, — али је ту негде близу била једна механа, у коју смо ми ђаци, јурнсте, филозофи , техничари, молери и др. редовно, долазили и на ручак и на вечеру, — ту није било апсенције. Крчмар је био неки старкеља, који је имао ту слабост, што је увек хвалио своју кујну, своје вино, јеФтиноћу, чистоћу и друга својства свога „локала".