Starmali

246

Моје врашко путовање по „ Торонталу 1 ', ЕГре неки дан ме нанесе роми даба и криви Панта да идем у Кекинду да видим, хоће л' збиља грувати српска звона при освећивању чивуцке цркве. Даље да се уверим има ли прављене ракије и адвоката. — Што нанислих то и урадих. Опростим се са мојом Пулкеријом и децом, седнем на кола; Сепл ошине коње, и точкови већ зврјаху, мада је пут нешто и блатав био. Бацивши се у дубоке мисли, посматрајући наше слатине и сто јерова до Јазова; узданем тужно јер мишљах ј себи бог зна и јазовачка крава, оћу ли се жив и здрав дома вратити. Од мога места путујући Кекинди морали смо поред јазовачке ћунрије проћи, која се 4—о дужи од мога рођенога местанцета удаљена налази. Јазово, то је место мађарско, немојте да помислите да је какова варош, већ сеоце, па се као гладна година отегло. Што се тиче наши слатина и јазовачког друма, то је заиста мајсторски удешено „ше филе, ше фарка". Човек који је натоварио на своју грбачу 40 година, мора и дању добро беке избечити, а ноћу, што се више пута догађа да који јадник на јазовачком друму и нашим слатинама замркне, том је онда пала звезда с неба, и више пута ноћу мора руком по плоштарама да мери, дали је дубоко, можели преко ње или не, — ћунрија ми остаје лево, незнам управо рећи, или је општина, или је „тиса таршулат" саградио ; кад је човек носматра заиста имаде диван изглед. налик је баш на Будапештанску, само што нема оних силних ланаца, иначе етоји и јазовачка на три ноге, па још дрвене. Кад од куће човек нође и на њу погледи, праве сремачке таљиге. Кад се пак човек из Кекинде дома враћа, онда представи себи драги читатељу влашка кола кад су пуна лонаца и тестија. па ће ти увек пред очима бити; нити ћега се једити, што ниси имао среће видети је, по каквом је новом производу или полу сачињена. — Нешто има и покојног Тубе масла, јер је и мало херлава, као што и покојник беше. — Четири равна фата треба додуше поправити, па онда можемо и жмурећки преко ћуприје ; ал овако, јок вала преко брље, пак осто, а крепо, „тиса таршулату" је све једно а шта га се најпосле и тиче, само ћути па плати; сваке се године натсвари народу „тиса таршошаг" на врат а кад се где што оправља, опет кукаван народ мора да своју марву убија. Тако у разговору ја и Сепли преспемо срећно у Кекинду; звона грувају мислиш да је 48. година. Запитам једнога брацу, који се на ногама као јазовачка ћуприја држао, зашто лупају звона? е- мој господару, та Јуде свете цркву, и оче нрота дозволио да звона српска лупају, баш на чивуцку параду, еј шта још наша вавтономија и Кекинда доживети неће. И сотим остави нас, и оде гунђајући даље. — Ја се пак латим свога посла, јер сам заиста имао много свршавати. Прво обиђем скоро 300 арендаша и бирташа; па гле чудо деветнајстог века; да сам бар леку ради могао баба Кумрији прављене ракије наћи. Где сам год ракију коштао, питам каква је ? одговор добра шљивовица и комовица. Еј јадан шта ћу сад како ћу баба Кумрији пред очи изаћи, како сам се клео, да ћу јој жељу испунити, ал се јадан преварих у рачуну. Завирим у нотис, да видим шта ми још треба вршити. Ја сам вам био човек писмен, знао сам добро есапити и у прсте а са кредом није ме ни сам Патела могао преварити, јер свакој сам ја баби морао у селу прорачунати, колико има пилића, ћурића, гушчића и јаја и бог те пита какав сам им бухалтерај морао водити. Прво ми треба на штајер па на брунбук фрауфон Дротлауферићки 4 метера шљива за анге.маку, за 10 н, белила; 7 н, разенпулфера и 2 н. ситне паприке за- шнуфовање, и заиста сам баш ја морао као писмен човек прву шнуфовати. Свршивши еав посао био сам баш зловољан, одем, у гостионицу „Ујвилаг*; незнам баш управо како се на вранцузки каже, заповедим 9 пари од рена ко-

басица, и на сваки пар чашу од пива. Од силног натезања чаша, дође ми упамет несретна мисао, да сам једва могао оно мало од рена кобасица доручковати, па се почнем једити, та како и неби; помисли само драги читатељу, да у Кекинди ракије од шпиритуса и адвоката нема. Извадим мараму из шпага, да се убришем. Али незнајући да ми се паприка и шнофлулфер по џепу просуо, таку сам кијавицу добио да сам заборавио и доручак платити. Седнем на кола па збогом Кекиндо збогом арендаши. Можете мислити како ми је било, тако сам се опаприо, да су ми све убрађене младе пред очима изилазиле. Кад сам год кинуо Сенли ми увек рече на здравље, док ми једном не додија, па га онако бечејски лупим преко очију, да су му све светлаци пред очима чардаш играли. — „Ај! сајт ир кшајдум готес виле!!! рече шваба. Ово беше повод те смо обојица заћутали. Сепл ћути а ја кијам онако ирижки ваљада ће нас каква брља помирити помислим ја у себи. Како смо се касно из вароши кренули, то заиста и замркнемо, Сепл је био кочијаш вешт као што наши веле „свира као шваба у гајде." До јазовачке ћуприје фала богу дођосмо, упутили се нашим дерним слатинама. Сепли само тера, а ја како сам се мало кијања опростио то и задремам. Уједанпут западну кола, ја сам се морао из сна пробудити, јер сам се тако лепо о левчу ударио, да ми је заиста чворуга на глави одскочила. Ту се како тако изкобељамо и ми се полако опет даље кренемо. Помрчина беше као тесто, ми лутасмо по слатинама али све у залуд, јер никако да се селу ириближимо. То је све тако трајало до 3 сата ноћу. Али за чудо да никад не знадосмо, где се налазимо, само вам знам рећи, да сам исте ноћи морао 9 пута метанисати пред јазовачком ћупријом, и то само се дваред, тако шалећки ударио да сам и рог на челу занатио. У једанпут кола западну у неку јаругу Шваба додуше коње полива, али све је" узалуд, тако су се кола лепо спремила у јаругу, да их ни 12 волова таком шалом изчупати не може, а камоли Сеплови коњи, којима се о кукови торба вешати може. Но Сепли, шта ћемо сад ? ај дуне ветар, ми две људи, то малко љули, круци и фуксија рече шваба, онако љутито, да се све разлегаше мрачна и нема ноћна тишина. Друго нам ништа не остаје,. већ ципеле доле с' ногу, па у брљу, те тако покваримо кола, и парче по парче изнесемо на суво. Сад поново склапај кола, и како је помрчина била, то ни у крај памети ми не беше, да сам каквога еснапа или пртљага у коли имао; те седнемо и крену смо се даље. Шваба ми једном доцније рече: ај — ву синд ти квече? немарим нек звече, само кад сам се ја проштаре опростио. Сепли још непрестано викаше квече, квече, пруње тако се зову на француски шљиве. „Ум керни вогни" дрекнем ја на Швабу и латим се за узде, те окренем кола и за 5 минута дођох оној дивној брљи и хтедох скочити с' кола онако момачки, ал' запнем за уздице, те паднем и разбијем њокалицу, али то мени ништа не сметаше; помолим се богу и спустим се у брљу, засучем рукаве, па вади шљиву по шљиву. Тад ми дођоше у памети речи покојне врачаре баба Алинке, која ми често бацаше карте и па^уљ, јер сам јој био сигурна муштерија, а особито још ко момком. Једном ми рече, пошто нешто мало прогупђа кроз зубе: сипе мој паргару слушај мој савет па се кајати нећеш. Кад се у.Кикинду од куће кренеш, а ти направи тестаменат јер путу се рока не зна, а особито ти наши дерни торонталски друмови, који се о народном трошкуи грбачи нраве. Кад сам које како, оне дивне шљиве из проштаре покупио, и хтедох да се на кола попнем, у исти тренутак зазвони звонце на римској звонари; онда Сепли рече: ај мир синд терхем. П заиста кроз четврт сата бејасмо дома. Погледим себе у огледалу, сам боже ме оирости, ма гори сам био од обешењака, ципеле сам изгубио, или сам заборавио код брље, незнам зацело, где сам морао ципеле купити. Проклињао сам арендаше, адвокате чивуцку параду, фрауфоп Дротлауферићку, шљиве, пап-