Starmali

218

„СТАРМАЛИ" БРОЈ

28. ЗА 1880.

Шетња по Новом Саду. БГ7. Како је сада на дневном реду помађаривање, то би за Нови Сад од преке потребе било, да се подигну мађарски курзови за алваџије, пекарске шегрте, кестенџијнице, дротаре и чивутске „хандлере," јер ови још никако да науче мађарски, него још непрестано, као да смо још у Војводини, вичу без зазора: „Алвеее!", „Три нове пааар!", „ Кијееестена лееепи', врући ! — Кииијестееен ! „Лонце крпит' шерпењеее!" н „Имате што на продај?" Почетак је већ учињен у Пешти, где је недавно један полицај отерао са плаца жену што продаје кестење, јер је немачки нудила свој еспап: „Нехззе Магогп!", дакле је Немцима наметала кестење, а није хтела и за Мађаре да вади кестење. С тога је прошла, као и немачко позориште пештанско — забранили су јој радити, те ће као и немачки глумци остати без хлеба и ићи да проси, но питање је хоће ли и то умети мађарски, ако не уме, нека дође на новосадски вашар, ту ће зацело научити просити на мађарском језику. И алваџијама би требало забранити вакати „Алвеее!", и за мађарско уво пријатније ће бити чути из с р пск и х уста : Дувеее!" То није тешко научити, а учител а за тај посао имамо хвала богу доста. Пекарски шегрти ако не усхтедну људски, треба им забранити продавати киФле, пак ће морати скорим обуставити плаћања и пасти под конкурз, а то данас није никаква срамота ни чудо, јер кад то може да пасира великој господи у Бачкој, да направе огроман дуг и дођу под конкурз, зашто неби и мањим духовима, као што су пекарски шегрти. Кад неће да дођу на мађарски к у р з, а они ће на конкурз. — Што се тиче дротара, њих би требало, ако неће да уче мађарски, осудити на роботу, и то да крпе (место шерпења и лонаца) разбијене у двобоју главе, пукнуту свезу између турских и мађарских соФта, к р њ у шерпењу равноправности у Угарској, расцопан лонац слоге између разних народности, подерану тепсију благостања нашег и т. д. Што се чивутских „хандлера" тиче, они ће већ научити мађарски, за њих ме није брига, већа ми је брига за оне, који ће с њима имати посла. Али само нек смо ми живиздрави, научићемо ми већ и мађарски. Само ће нам тешко бити оно што већ знамо — да з а б о р а в и м о. Хемијске стихије, из којих је наша крв састављена, и које се зову: Душан, Обилић, Доситеј, Јован Рајић, Србија, Дрна Гора, српски манастири, православна вера, име, језик, — вечитесу и немају хемијског „валФервандшаФта" са туђим стихијама, те с тога се бојим, да ће нам немогуће бити заборавити, а научићемо ми већ лако све штогод хоћете, јер дао нам је бог доста разума и духа. Аб. Чист рачун поднешен са синовљомскромностн нашој отачаској влади. Две епархијске скупштине, које се жале са повреде аутономије и ишту

сабор, — представљају, рецимо, угарски Срба Т р е ћ и н у. Две епарх. скупштине, које нису масла ради распуштене, престављају, рецимо, уг. Срба Т р е ћ и н у. Три епарх. скупштине, које би Анђелић и Грујић врло радо сазвали, кад не би унапред знали шта ће закључити, цредстављају, рецимо, угарских Срба Т р е ћ и н у. бшпа 8итагшп.,Цео српоки народ. Од овога одбите (као што и ми одбијамо) једно турско чегртало и једно недељно клепетало, и онда тек остаје: Чист, овејан српеки народ, којинеиште ништа туђе, него само своје рођено, од Бога и од закона му дато право, да бар у својој школи и у својој цркви буде сам своје среће ковач.

Грађа за немачки буквар, и. Чаша је : глас; — И многи су ђаци На гласу јунаци. Ш. „Пестер Лојдов" стубац Немац вели : спал'те ! — А шта друго знамо Нег — да послушамо ! БШ. Ми велимо : чавка, Немац вели да је : доле. — Иди море, иди море ! Та дабогме да је доле — Ако није горе. Ш. Брат се зове : брудер, — Макар што се брудер Јаша Ератски не понаша. БУ. Сир се зове : кезе, И добар је мезе ; Све кезове можеш појест', Само не — Ео-кезе. 1Д 7 !. Пољаци су : поле Одавно названи, Лоле, веле Пруси, Иоле Аустријани То је ваљда шала, Јер сви знамо да су пољску Поделили на три тала.