Starmali

276

„СТДРМАЛИ" БРОЈ 35. ЗА 1880.

Београдска пжсма. Драги мој Стармади! „Жена и њен положај у друштву" зове се дело Луја Бихнера, које је један брат Србин и на срнски превео, и томе је смер еманципадија женскиња, но ово дело као да је за нас Србе а нарочито Београђане са свим излишно, јер наше су женскиње више него игде еманциповане, јер у Америци веле да има жена адвоката, списатељки и попова, али још нигде па ни у Јапану нема цркве искључно за женске. а ко оће то да види нека пође мало абаџијском чаршијом па ће се уверити у истинитост изреке: што неможе бити у Јапану и Кини, то је могуће у Београду, ми имамо цркву искључиво за жеаске, колики дакле напредак! ! ! Али гле ја и нехотице почео да говорим о женском питању а најглавније женско питање, за које се наше лепе Београђанке боре, то је питањо о: — моди. Да је ово питање доиста важно то ће нас научити оне четири стотине(400) абоненткиња на Вагаг, МоЛеплуеИ; и т. д. па нек је и мени дозвољено да о њој коју проговорим, пошто се ово питање исто онако искључиво тиче женскиња као и она црква у абаџијској чаршији, то ћу се и ја искључиво њима обратити. Да моје лепе суграђанке и сестрице по Милошу и Ивану, ви се већином китите и гиздате за наше кратковиде и неблагодарне мушке очи. Већ рано јутром утегнете ваше вито тело у танани оклоп францеског мидера, ваше нежне (сигурно од рада) руке лате се тада народни боја : румене и беле и онда још к томе плаво око и плава шлајфна у коси, па нека вам онда ко пребаци да нисте праве српкиње од врха високе Фризуре (од туђе често косе) па до белих атласких циделица и танких штиклица. А да време у залуд не трошите него се и науком забављате, сведочи, што се многа занима природним наукама и многа је у том вешта, да своме белом лиЧУ и витом телу дода оно што је мајка природа заборавила да учини, а познато је да се многа и цртањем занима — а то је тек за женске — и да зна тако вешто да нацрта обрве, да их ни највештије око распознати неможе — па зар то није напредак! није зар тежња за постигнућем »лепоте у свету* о к<)јој и највећи научењаци говоре. И када сад још — ви тако нам миле и драгоцене — додате и праве драгоцености на ваше груди, у виду златни брошева и иглица, и ваше вредне руке окујете златним гривнама и бразлетнама, у косу заданете мач од корала и стрелу од бисера, онда, онда зар да се човек не сети „делије девојке", која 1е дванајст Турака посекла, па онда и даље после те играчке рујно вино пила Зар нисте и ви исте таке са коралним мачем и бисерном стрвлом у коси, и још оштријим стрелама у оку, та и ви пијете или боље рећи кашиком срчете и од леда леденије — гефроренес' сладолед. Нико вам не може одрећи. Да је само сада да устане из гроба она необразована „делија девојка" што је само знала да пи-

]е хладно вино, пева и да Турке сече и обезглави, она би се уверила да није нужно да се мушком одсече глава па да буде као без главе доста му је само и памет занети, али шта је она и била, проста једна девојка, која зацело није знала за „женске вештине" нити шта је то „Вагаг, Мо&епжМ, Кеуие 4ез Мо<1ез рапз1епез" и како изгледа „ВаШоПеМе, Рппсезк1е1<1 Мап1;е1о1; Зсћпас1а1прГ1-Ни1; Г Јас[ие1;-жакегкапут." Она за цело није ни видела жакет-капут, она је тада познавала јунаке у оклопу и" самур-калпаку а не у Фраку и клаку, а још мање је могла и помислити, да ће њене сестре по Милошу и Милану носити : мушке кануте и шешире, управо мушке хаљине. Али ово је донео дух времена, овак„ је у целом свету, у Паризу, Пекингу, Лондону, Бе чу и Београду, свуда се сад носе мушки капути капе и шешири. Па колико је њих, сретних у тим хаљинама ? На ово питање, покушаћу да ти у другом писму одговорим, а уједно остављам прилике и твојим лепим читатељкама да о томе размисле, нарочито сада када су настале покладе, и ово су дани да се сећамо својих греха. Остај ми здраво твој К. К,

У Ш Т И П Ц И, # У једном веселом друштву предиковао један брат, како ми Срби треба да негујемо свој јез и к. На то ће други брат приметити: па то ми ево и радимо; цвеће кад се негује оно се залива, па ево и ми браћо заливамо наш језик (и испи пуну чашу вина). ■ „Пестер журнал" вели, да је г. Тона Хаџић „у књижесгву" назван Милош Светић и да је водио с Даничићем полемику о правопису. Познато је, да је Милош Светић рођен г. 1799., те по томе би нашем Тони било сада 81 година. Срећом што г. Тона није женско, иначе би се лепо захвалио писцу „Пестер -Журналовом" на комплименту. §. Даклем су на римски бадњи дан у калуђерском мађарском заводу нанге Српкињице нрестављале на мађарском језику анђеле ианђеле хранитеље. 0, а где је српски анђео хранитељ, који ће своја крила раширити над главама ових С р п к ињица, да их српству сачува и храни ?! □ Од нове године наименоваће Та$еово министарство многе нове чланове за господски дом. Многи аспиранти штудирају на врат на нос књигу П. Димитријевића „Отмен с.вет", да науче „како се улази у господску кућу". = Опет нова де$раудација у Мађарској! Сад се опет јавља о проневери некаквога ЈБитранског жупанијског бележника Мора. Ова болест заиота као нека мора грасира у нашој благословеној земљи.