Starmali
„СТАРМАЛИ" БРОЈ 5. ЗА 1881.
39
Досетке, наивности и др. из дечија света, (Продужсње из лањске године). Г. мајор Н. у Смедереву има красну девојчиЦ у 5 коју свако воли, ко ју год познаје. Једаред ће они да вечерају у својој башти. Лепо је вече било, полумесец сијао је на небу. Тад ће мала (не знам јој име) запитати: , Је-ли, мати, шта ћемо ми сад да радимо 1" „Сад ћемо, душо, да вечерамо." — „А зашто ми да вечерамо, код бога још није ни Фруштуковао ?" — „А по чему ти судиш, да бога још није Фруштуковао?" — дете пружи прстићем на полумесед и рече: „Па ено, аегова киФла још стоји тамо^оре!." У школи ономад је баш учитељ приповедао деци о пустињи Сахари, како је то грдна нустолина, као нека клетва божаја, какав је ту песак, какви ветрови, какве беде и невоље и т. д. То је све слушао мали ђока пажљиво. Па кад је дошао кући, он запита свога оца: „Је-ли татице, ди се родио наш господин прота Захарић?" — Отац му одговори: „Незнам, сине, мислим да се родио у Новом Саду. А зашто ти то питаш!" — »Е да!" зачуди се ђока, — „а ја сам мислио да се он родио упустињи Захари!" (N5. Ово је сушта истина). Приповедала ми је гђа. Н. нешто из свога детинства. „Ми смо, вели, као деца држали, да је то неки природни закон, да оно дете, које мачка после лизања свога прво погледи, да то дете мора бити бијено. Али је тако обично и бивало. Кад се мачка лизала, ја и моја сестра таки смо побегле у буџак. А кад би мачка своје лизање свршила, онда ја мојој сестри кажем : на тебе је погледала! А она одговори: Није већ баш на тебе. Ја ш>чнем плакати, она почне врискати, читаво чудо у соби. На то дође баба Јула па удри и по мени и по мојој сестри. И тако је то редовно бивало, да смо после лизања мачкиног обе биле бијене." Безубик и Глуварић. Глуварић. Па шта је, бога ти било на дневном реду у скупштини, кад си ономад био у Београду? Безубић. Бонтутов АпЈга^. Глуварић. Е гле молим те, — даклем опет неки а н д р а к! Глуварић. А шта се чује из Пеште? Б е з у б и ћ. Била је *пет нека д е б а т а. Глуварић Ебата. Ебата. То није ништа ново. Има-ли што друго ново ? Б езубић. Друго не знам. То је и ново и старо. | Безубић. П1та ти велиш о Сермет ЕФендији? Глуварић. 0 чему шта велим? Безубић. 0 С е р м е ту. Глуварић. Ја га волем, али мора бити црним вином наливен. Безубић. — Аха, овај мисли даје реч о б е р м е т у,
Преводи с латинског. Уезреге. — Пере веш. Во1из агтепа. Болу га рамена. Кес тога. — Нек мора. ШсоЉпа. — Ни код цигана. Б1е рпто. — Ди је примао. Са1;а1ерз1а. — Ката лепо сија. Мес таг!з 1га тапе<:. — Нек се Марија сира мане. 8те тПШз изе. — Сине миле ти сузе. бте соШига. —- Син кола тура. АЉитеп оуп — Јовин албум. Саезаг сазка 1осо тоуЦ;. — Цезар је локао и мотао из кастроле, (^иаго (Јиаза<;о, сотро!;е. — Кваран квасац и компоти. Мес а§позс1 УГЛеог а тођхз. — Неко је видео орах а во је био. Сит ћоз!;ет орег4е У1(1еге<;13. — Куме Коста опет се дерете ви? М. Д. С.
Кратак допис. (Из К. . . , где има још игори чуда). Код нас је полицај тата; заго, јер је градоначелник мама. А ми као деца ситна, из времена првобитна. Свако с нама шалу дуљи, — где год може ту нас гуљи. И наш касап све се цери, иа Ботошком мером мери. Његова је мера прека, — место киле шест дека. Иду тужбе, народ гладан ; десет тужба дођу на дан. Народ као нека раја, — моли свога полицаја: „Дедер, поло, мало казни, по џепу га мало мазни, стани на пут том пркосу, — нек и касап зна за госу!" — А полицај (правда сушта) нос покуњи, очи спушта: Шта ћу, браћо, шта ћу тужан, — касапу већ много дужан! да га шинем по занату, он ће мене адвокату. Зато нема тамо, амв, — већ трпимо како знамо !" А касап се само цери, — па све гором мером мери. Зна да му се ништа не сме. Ето ти вам наше песме. —Б.—
Сцена при попису народа. Чиновник. Даклем ви велито да сте Србин? Отац. Јесте, ми с опроштењем, велимо да смо Срби. Чиновник. А ово дегевашеу колевци, је-ли и оно Србин ? Отац. По оцу и матери требало би да је, али ја више пута не могу ни сам да верујем да је и он Србин. Чиневник. А зашто ? Ота|^ Јер то дете плаче и дречи кад га шго заболи. А то Срби не раде. (Н. 1 ј.)
МГ* Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.