Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 19. ЗА 1881.

151

ПФенига" накупио. Кажу, да јс он иначе врло вешт окупљач, али му имена нисмо чули, кад се оно на рањенике прилози кугтише, а за каквог је рањенбка сада купио — није ми познато. Иначе су се командовани Хришћани и делегирани поштовачи добро владали, те је ири дочеку свега било, осим — публике, супе и палачинке, јер се провалило дно од лонца и шерпење те се супа и палачинке просуше по огњишту, те дакле осташе онде на огњишту, а што се публике тиче, и од њеје сваки остао на своме огњишту. Благослов и вино излевало се у пуној мери на сву братију. Последице су врло жалосне и страх ме је и спомињати их овде у „Стармаломе". Да не би ко помислио, да се неуместно шалимо (јер многи држе да је „Стармали" шаљин лист, а он је озбиљнији него многи други озбиљни листови), то ево цитирамо од речи до речи из 100. бр. „Заставе" ово место о тој ствари: „После ручка опет су га верни по команди испратили до Хопова. По повратку поплашише се једни хоњи (не каже се о д к о г а су се поплашили?) и тутор врат и руку сломије. Исти је јучер сарањен. Још су двојицадобро изгрувани. То је ваљда била посљедица владикиног благослова." Но доста о овом дочеку. Дочекивали су Ирижани и горе шта, па су опет остали живи, па шта им Фали? Нека се сете старих времена, па нека се моле богу, да их бог у будуће од куге поштеди. Јер то је веће зло, него ма које друго. Аб.

Репатој звезди, Ти си сад у моди, А.л не што си лепа, Већ једино само Са дугачка репа. Та појава на земљи Давно није нова: Многи су на гласу Са својих репова. По грбачи нашој Многи трком језде, Реаови им дуги. А нијесу звезде.

Оолидан |ак, Око поноћи ишао један ђак улицом и певао је из свега гласа. Срете га ноћни стражар и рече му : Солидни ђаци не певаЈу сокаком кад ноћу кући иду, — зар ви то не знате. — Знам. Одговори солидни ђак, — али ја не идем кући. Н.

Секундова шала. XVII. Један учитељ предавао је деци у школи о разбитцима, наравски да је морао пре свега дати деци појма: шта је то разбитак, како је пак пред једним ђачићем стојала јабука, узме учитељ јабуку, и запита, децо, шта је ово, јабука — видите ово је цела јабука, кад бирасекао ову јабуку уздуж, како би се звао онда један део, једна половина, кад би ја појео једну половину колко би остало, ал мали Мирко ни пет ни шест, већ: немојте господине, то је мој вруштук* ХУШ. Исти учитељ предавао је деци живот светог Саве, два се ђака смејаху томе, учитељ примети и запита: шта се ви смејете ? Милан устане и рекне, молим господине Стева каже, откуд ви знате то, кад сте још тако млад, а то је било здраво давно. XIX. Један који је био асентиран, горко је плакао приликом заклетве, ОФицир га запита што плаче. Еј мој господине, како неби плакао, кад три године нећу ни видити како се пеца риба. XX. Питали шокца, шта највећма воле, хм, шта ја највећма волем тога нема, а шта је то, — па мамаљуга с млеком. XXI. Један Циганин украо прасе, на њега наиђе господар М. и запита га, шта то носиш циго? Музику господине, па што твоја музика кречи, е што кречи што не ваља, на ћу зато да је бацим на ватру. Воденичарева мудрост — Јеси-ли извадио ушур из овога џака ? Запит а водеиичар свога слугу. — Јесам. — А је-ли то видио паор ? — Није. — Е онда мораш извадити још једаред, — и то на иегове очи, — нека види да нисмо узели више него што нам припада. С.

Како се прави сладолед. Два сељака почастио неко сладоледом. Враћајући се кући са части рећи ће један: — Ја све штудирам како се прави тај Фроленес. Знаш-ли ти можда. — Не знам. Али мора бити да се кува на леду. С.

*