Starmali

152

П у с л ж ц е, Опростите, али и „Стармами" мора бити да се ијш рано или доцне родио, па не може овај данашн >и свет да разуме. За то што сз граница сада примакла својима грађанским правима, која је бар толико исто заслужила као и остале земље, — за то се сад у Загребу ори „Ура! Слава! Хвала бану Пејачевићу!—Читао сам и ја в. маниФест у коме се граничарима каже : „II римите захвалност вашега цара!" — А што званично господа ту цареву захвалност преносе на бана Пејачевића, томе ја ни кроз сто наочари не видим потребе, нити у томе назирем искре поноса народњег.

Пре кратког времена „Стармали" је нешто сневао, и тај сан приповедио вам је у свом 13. броју. Да овај сан на тврђем темељу стоји неко снови вла дике Германа, то потврђује и „Пешт, Дојд," који иначе није пријатељ ,Стармалових а снова. И он говорећи о будућем патријару српском, не могаше на ино, већ мораде и то с поштовањем споменути име Арсенија првоизбраника српског. Ових дана пао је у Пешти један ђак са прв:>га ката и остао је — здрав и читав: Из тога се могу уверити пештанска господа да ни Анђелићу неће ништа Фалити кад падне са доње пречаге патријаршеске столице, на коју се тако радо успиње. Приповеда се о једној здравици за Анђелићевим столом, коју је један Србин („члан народне странке") тако лепо наздравио, као да је и он код дувна ишао у школу. Он бо жељаше Анђелићу ни више ни мање вего само „да победи своје непријатеље." — Чудно је знамење нашега времена, што се о тој здравици већ одавно зна и — ћути.

И з ј а в а, У 99. бр. „Заставе", на четвртој страни, првом ступцу, у чланку под насловом „У шајкашкој" где се описује како је дични наш посланик одушевљено поздра- љен у Чуругу, стоји и то да је дочекан „од многобројних Српкиња, госпа, госпођиц а, девојака и т. д." Да не би какав несташко изтога правио виц и узео да се наш нзудат женски свет дели на госпођице и на девојке, — то ми у име извештачево изјављујемо, да је она мала запета између речи в госпођица* и „девојака" велика штампарска погрешка. Све остало што је у томе чланку, осим те једне запете (за коју смо запели) потписујемо ми најодушевљеније и из најдубљег уверења свог. Некодико младих Шајкаша.

У Ш Т И П Ц И. * Чујемо да је г. Јосим —хај— у Чуругу отворио болту, у којој продаје кобасице, сланине, лукац и све друго што је преостало на лађи, која је вукла бираче у Тител, јер у повратку не хтедоше своје верне ранити ни појити,него рекоше : <1ег Моћг ћа1; беше ЗсћиМ^кеИ; §е1;ћап, <1ег Моћг капп §'ећеп ип<1 ћип§егп! * * * = Г Коњ . , шајкашки бирач отишао је пред избор из свога места у варош, говорећи да мора руковати на егзецир; међутим он је и данас још необучен. Леп изговор кошта новаца. * * * 5 Касапин у Иригу Дева Стамјановић кад га је Герман посетио и руковао се с њиме, морао је таки после тога обући нове чакшире. * * + Шајкаши су наумили да даду Мутњачи лепше, ведрије име. Напротив бугери налазе да јој је име то са свим згодно, и њима је она сад тек права мутњача. * * % ЗК Гимзки папа је огласио у новинама под каквим условима даје унапред опроштај грехова. Од сада ћемо ваљда читати у огласима у место : „СоМев 8е§еп ћеип Коћп" — „О-оМез 8е§еп ћепп Г,ео XIII.« * * * §. Како је ове године о Петрову дну потукао лед винограде и неки људи страдали при вожењу на колима и при скупљању неких новчаних прилога, то су се Ирижани заветовали, да неће више тај дан на овај начин прослављати, као ове године. * * * □ Поп Кука се сад после „ходочашћа" осећа много лакши, и то не само срцем, него и мозгом. * * * Свињари око Мутњаче узимају П. Васу кзнонера за проФесора цветајућег штила и смиреног духовног благообразија. (Пробе његовог штила и благообразија могу се видети у једном писму, које је писао једном ни кривом ни дужном сараднику овсга листа, који га је до сада увек штедео; писмо то можемо показати само одраслим мушкима, за децу и за женске прави је отров). * * * Г®1 Чујемо да ће новосадска власт дати да се означи и загради место у Дунаву или Дунавцу за купање сиромашнима, који немају да плате сваки дан по 30 новч. за „швимхозне", само чекају, док се још једно туце деце и људи подаве.

* * *