Starmali

194

„СТЛРМАЛИ" БРОЈ 24. ЗА 1881.

промишљао. — „Па где је тај, мени тако мио научењак ? запита носланик. — „У Гиасгову", одговори крал>, а кад је то рекао, помислио је на гамошшег једног универзитетског проФесора, који је врло добро знао разне језике. — „Но, тог научењака морам ја видити и шњиме се упознати!" повиче Шпањолац сав радостан; „молим Ваше Величанство да ми допустите да одем тамо и са собом понесем краљевско писмо". Краљ Јаков није могао одбити ту посланикову жељу, ма да је увидио, да се мало затрчао, кад је оно отоич рекао. Онај научењак у Гласгову, на кога је помислио, могао је знати многе језике, али да ли ће се и на прстима умети разговарати? Али сад како било да било, царска се не пориче. У осталом у Гласгову је било пуно наученкх и мудрих људи, а од ових се тек ваљда могло очекивати да ђе оправдати краљево поверење, да ће оеветлати образ своме универзитету. Па зато, јога пре него што је стигао Шпаљолац посланик у Гласгов, пошље краљ тамо писмо на ректора универзитетског, и каже му, да покажу Шпањолцу дон Алварез-у де Вегас, да у Енглеској има и таких научењака. Ректор универзитетски добије писмо краљево; сазове све сенаторе и каже им шта хоће Њ. Величанство; ови се чудили;. грчки и јеврејски додуше су знали, али о разговору на прстима никад ништа нису чули. Најпосле закључе да тај разговор са Шпањолцем, ако је иоле могуће, избегну. Посланик је већ дошао; пружи ректору писмо краљево и одмах запита за тог научењака. Ректор се нашао у неприлици ; да таког научењака нема, то није могао казати, јер је краљ већ рек'о да има. Најпосле ће рећи: „Врло ми је жао, али тај научењак није засад овде, него је некуд отпутовао". — „А куда то? Реците ми само, ја ћу одмах за њим". — „То вам не могу рећи" каже му ректор, „јер псти научењак таји кад кудгод путује, те тако сад не знамо, да ли је сад овде на нашем острву, или гдегод на копну". — „Е. па добро", рече посланик, „исти научењак је поданик Њ. Величанства, а он зна држати реда у својој држави. Научењак тај не сме дуго напустити своје звање, па зато ћу га ја чекати месецима, макар и годинама, јер ми је до његовог познанства врло млого стало. Ректор је био још једнако у великој неприлици Сад сазове не само старе сенаторе, него и млађе проФесоре са разних Факултета; „јер", мислио је ректор, „можда ће се наћи који од млађих проФесора, који што знају о том разговарању на прстима". Пред свима поново каже шта краљ, жели, а и то. како посланик шпањолски не ће се пре уклонити из Енглеске, док се не састане с тим научењаком Прво је питао старе проФесоре, шта ће; али ови нису ни чим умели помоћи. Ред дође и на млађе. Сад изађе на среду један јуриста, и рече, да је то, што Шпањолац хоће, свакако смешно, ако не и лудо, па да се тако треба спрам њега и понашати. Каже њима јуриста. да има у Глагову неки човек, смешне и чудне природе. То је касапин Јак Нилеон, и има само једно око. Откако је тај жив. није га нико могао насадити, из свакг се нецрилике уме да извуче. Па зато не би згорег било, кад би њега приказали Њ. Екселенцији, Шпањолцу, за тог проФесора -научењака. Он ће га за цело задовољити. Сад се питала г. г. нроФесори, шта они мисле. Најзад сви пристану на тај предлог. Дозову једнооког касагшна, Јака Нилсона; овај је одмах пристао, да узче улогу тог научењака на себе. Њ. Екселенцији, шпањолском посланику се јави, да је тај чудновати научењак дошао с пута, и да ће се сутра у 11 сати пре подне моћи разговарати на прстима. Јака Нилсона у одређено вреие упараде у проФесорско одело. Пурпурни огртач му је добро стајао на његови широки леђи : из чела му је вирило једно ђаволасто, ал' мудро око. Седио је на столици, сомотом превученој, у сали универзитетској и мирно је чекао Шпањолца. Посланик уђе, Јак устане; онај му се јави, мало поклонивши се, Јак учини тако исто. Разговор на прстима отпоче. Шпањолац подигне свечано горе у вис један прст; Јак, тако исто свечано, по-

дигне два прста. Посланик се зачуди и дигне три прста. Јак Нилсон га погледи оштро, стисне песницу и руке преко груди прекрстивнш, изамахне њом. Шпањолац се још већма чуди. Сад опет извади из џена номоранџу, узме је у леву руку, а десним кажипрстом стане показивати на све четир стране. Јак, једва погодивши кроз иурпурну одећу у свој џеп, с тешком муком извади парче црна хлеба, — свакидању рану народа шкотског — и покаже га веселим лицем Шпањолац је изгледао као да разуме овај тријумФ Јаков, и потпуно га је одобравао; нашао је једном једаред, с киме се могао по жељи својој на чудан начин разговарати. Сад му разним покретима ода поштовање, као што приличи тако великом научењаку; и Јак Нилсон је њему истим начином одавао пошту; посланик се уклони. Дође у сенаторску собу, где је ректор заједно са осталим проФесорима нестрпељиво исчекивао како ће се то све свршити. „Господо," рече, „немам речи да вам се захвалим и да вам искажем, како се чудим том великом научењаку, са киме сам мало час говорио и упознао се. Тај проФесор не да је само на дику вашем универзитету, и отаџбини својој, шта више и целом изображеном свету. 0 дубоко научним стварима сам повео разговор, а он, ни тренутка не промишљајући се, на све ми је неисказано тачно одговарао." Ректор се осмели; запита Њ. Екселенцију, о чему су се даклем разговарали. „Јавим му се," поче посланик, и прикаже му се као хришћанин; он то исто учини. Затим му кажем, да је само: један бог. — „Јест један," каже он, „али нам се показао у сину свом." — „Вог се састоји из три лица," велим му ја. — „Јесте." одговори чудновати човек, „али то је опет једно." — „Затим сам се разговарао ш њиме о лепоти и хармоничном уређењу овога света; али он ми одговори: Па шта је сва та красота и лепота, спрам овога хлеба насушног, што нам одозгора долази: Па и при поласку ми се показао као научен и изображен човек, јер ми је сваку почаст одао." Посланик се поклони и оде, а за њим одмах ето ти и Јака Нилсона, назови проФесора. Скине пурпур, и уђе у салу у свом обичном руву. „Но Нилсоне," рече му ректор„онај стран господин сасвим је с тобом био задовољан, а јеси ли и ти ш њиме? „То баш не," одговори Нилсон раж, љућено, „да смо били на сокаку, бих ја њему показао, с киме је терао шалу, осетио би моју мишицу, али сам се овако устезао, јер сам био у пурпуру. — „Но," запита га ректор, „па у чему те је увредио?" — „Помислите само," поче Нилсон, тек што ме је видео, а он подиже један прст, рупга ми се, што имам само једно око. Ја сад подигнем два, да му тиме кажем, да ја с тим једним оком видим исто тако, као и он на своја два. Ал' то њему још није доста. Он подигне сад три прста, бојаги нас двоЈе заједно имамо три ока. Више нисам могао издржати стиснем песницу и изманем, а г. посланик је одмах имао решпекта. За тим ми покаже неку жуту јабуку, да ми се похвали шта тамо код њих у Шпанији роди, хотећи валда поиизити нашу Енглеску, а ја не био полењ, него извадим парче црна хлеба, и кажем му, живи ти од оте твоје јабуке, ако овога немаш. Затим се стао нренемагати и савијати овамо онамо, а ја шта сам друго знао, кего и ја станем за њим мајмунисати." Ето, тако се разговарао дон Алварез де Вегас са једнооким Јаком Нилсоном, а сваки је од њих нешто друго разумео. Што се једном бело чини, другоме се црно свиди. С немачког, Огњеслав В—к.

Оигурно дејство Маријенбада. Госп. Мршић. Даклем ви сте се сретно вратили из Маријенбада. Али како видим, ви сте таки и пре били. Госп. Трбојевић. То се вама само тако чини. Но ја то боље знам; јер ја се сад осећам лакши за читави — 700 Форината.