Starmali

218

„СТЛРМАЛИ" БРОЈ

27. ЗА 1881.

Учитељ. А ово дрво, децо, ово се зове јавор. Милан. А зар има и дрво јавор. У ч и т е љ. Па да шта си ти мислио. Милан. Ја сам мислио да је Јавор само лист.

Чика. Кад ти имаш три лутке, а свака лутка има по две руке, колико је то свега рука? Анка. Пет. Чика. Није него још што. Пази шта говориш! Анка. Па јесте, веруј. Загоркина је рука већ давно отпала; а још је нисмо залепили. Путовао мој пријашко из Новог Сада у Сентомаш. Ш њиме је била и његова мала кћи Даринка. Кад су били код Сирига, запитаће Даринка оца свога, чија је ова земља. 0 т а ц. То је земља новосадског владике. Ту има четир иљаде ланаца. Даринка се мало замисли, па онда опет запита: а шта је тај владика скривио, кад има толико ланаца? (Отац јој није ништа одговорио. Јер деца не морају све знати.) Слатка Вилма (није Српкиња, па за то јој не замерите имену) ложала је у великик богињама. Кад је већ опасност прешла била, онда смо се мало и нашалили ш њоме; а та шала даде њој повода да заиште огледало. Ми јој дадосмо што је искала. Она се погледи, сневесели се, и рече: Нате, носите, није лепо огледало!

Рече мати: Ево ти, Јованка, једна јабука, па је поштено иодели са својим брацом. „А шта је то поштено поделити?" запита Јованка. „То је то, да браци даш више него себи." ^Знаш шта мати, ја ћу дати целу јабуку браци, па нека је он са мном поштено подели." — Јелте, Чико, шта је то „ру"? Деца ми у школи све кажу „киб ру." — „Ру" значи мир. А кад кажу ,,гиб ру,' 1 то значи : дај ми мира. — Аха, даклем „ру" то је мир ! — А да шта си ти мислила да је ? — Ја ; ам мислила да је то крава. Један мали дебељко имао је обичај кад се ноћу пробуди, да иште јести. — Мати га је за то карала, и једаред му рече : — Ждеро једна, како би ти ноћу јео! Јеси-ли видео мене кад год да ноћу једем. — Па ти и не можеш ноћу јес/ги, мамице. А за што, да не би могла и ја ноћу јести? — Јер ти у вече извадиш зубе.

Је-ли, отац, је-ли лав заиста цар свију животиња ? Отац, не имајући каде да му много разлаже, рече у кратко да јесте.

—■ Па шта ће радити лав онда, кад животиње прогласе републику ?

Перица се најрадије играо коња. И заиста тако је вешто знао рзати, главу кривити, ноге бацати, баш се видило да му је то пасија. Једаред у школи рече му учитељ: — Море Перо, ти не знаш лекцију. — А зашто не знаш ? — Е, е, — ја знам за пто; ал не смем да вам кажем. — Но слободно ми реци, — за што ниси научио лекцију ? — Е, ја баш нисам хтео да научим. — А зашто? — Е, — кад не знам лекцију, ви ми онда кажете, да сам коњ. — А ја волем кад ми кажете да сам коњ. Понављам негдашњу молбу сваком, који се радо бави децом, да ми оваки бележака што више шаље. Тде год има деце и њихових пажљивих иосматрача, ту Ие се на~&и много, што је вредно да се ирибележи за карактеристику дечијег света. А то 11с. занимати сваког, — бар треба да га занима. Ј. Ј.

Колико једе Гаврина љуба. (Статистиком помешана љубавна ирппопетка.) по мађарском од Емила Јовановића. Јелица спада, као што јој и име казује, у нежнији спол. Осим својих 17 цветнкх година имала је и једног младожењу од 25 година. То не треба тако разумети, као да има већ 25 година, од како је тај исги њен младожења, него да је баш он сам — младожења — имао 25 година. Гавра — тако се звао тај младожења од 25 година — имао је једно знатно својство, био је страстан статистичар; увек се најрадије бројевима забављао. Ко неби познавао његов знатан статистични рачун, у ком је он доказао, да у Европи по свима трговинама и у кућама појединих људи има свега 46. 763, 651 кишобрана икадбисвете кишобране један на другог везати могли, па кад би се они тако у једно уже претворили, ала би то дугачко уже било!? Таки је научен човек био тај Гавра од 25 година, младожења Јелицин, која је имала тек 17 гоцина — т. ј. молићу! немогу га више звати јелициним младожењом, јербо је ту титулу пређашњег месеца, једно лепе вече изгубио. Баш то и хоћу да вам приповедим, како је ту лепу титулу изгубио Даклем као што сам већ горе у 14 речи назначио, лепо је вече било. Гавра је код Јелице ве-