Starmali

„СТАРМАЛИ" ЕРОЈ 27. ЗА 188!.

217

ћира. Сад видим и ја да је со ирави зачин. Спира По чему видиш? Ћ .ира. Јер је г. Мијатовић сољу зачинио своје Финансијске операције. Ђ. и р а. Па шта си нашао у новинама ново из Босне? Ја би сам тако волео оданде што лепо ново чути. С п и р а. (Чита) Распис награда ћира Аха, браво! то већ мало мирише на дивилизацију. С п и р а. Распис награда на главу Стојана Ковачевића, на главу Тј. Јакшића, на главу дона Му сића, на главу В. ира, Брррр !!! — То је баш „бела њива, дрн > семе" — замо не знам да-ли је „мудра глава, која сеје." Ћира. Даклем поп Болић вз Слатине тако је гласао, да се после од стида сакрио за липу. Шта велиш на то ? Спира. Не велим ништа, — него само рачунам у себи, колико би липа требало за они 19 турско-бечејски делија.

Чупави чланци, IV. Меленци. — Русанда. — Шугава савест. Корнел. -- Ррешем. — Осигуравање живота (и то већином српских). — — Агенат (и то не тајни, него јавни, — тако му и у пасошу стоји). — Јесен, берба, — паприка, — жупан, — буника, — солга, мозгокрушеније, — донкихотоветрењачоритерство итд. Зар то све нису тако дивно сплетене речи и појмови из којих на (добро нађубреном) земљишту и не може изникнути ништа ситније од 96 сати истражна затвора. Па сада прорачунајте само, браћо моја, за тих 96 сати колико пута може „мункачки" гост отпевати ону стару песму: Ех1га Нпп§апат поп ез1: у11;а к — зидови ће без сумње бити тако искрени да му одјекну припев, 31 ез4 уИ;а поп ез(: И;а. Но ја не знам за што су код нас нека еитнија господа таки пишм-ни на ручже рубље; — то за цело није по вишем и мудријем налогу, јер Корнел, баш кад би имао 96 џепова (све пуни рубаља), тиме се не би подмирио ни деведесетшести део нашег деФицита. А што ће се међу страним светом ирогласити наше „мункачко" гостољубље, тиме не веруЈем, да ће се постигнути што друго, него да ћемо и без кинескога зида бити кинеске среће. За то је мени жао, што није још жив покојни покајник Рожа Шандор, — а да је жив, (као што је у аотоње време почео правити лепу каријеру) можда би данас он био комесар сигурности у Банату, — и њему за цело не би требало истражни 96

сати, он би за 96 секунда провизитирао и констатирао, да у џепу странца путника нема ништа рубљевито; рекао би му : еге§у Гз^еп 1ппуе1! — и не би се бламирао. Нека ми -просги Рожа Шандор, ако му се сад штуца у гробу; моја намера није била да њега узнемирим. Више ми је до тога стало, како ће се жупан Торонталски исхертелендеисати, изгладити, чатлаисати, — да га не би »иша Пештанска власт збацила и метнула на његово место каквог још херте ленднијег жупана. Ја му даклем саветујем нека се брани овако, (а то је потпуно логично): „Ја кад сам затворио Корнела и његовог сапутника и њиовог кочијаша овако сам комбинирао : или ћу код њих наћи рубаља, или — нећу. Ако нађем коју рубљу, онда су за цело агенти руске владе, а ако не нађем код њи ништа — онда су н и х илисте Било једно, било друго, свакако заслужују да их мало прокињим. Држим даклем, да ће ме моја добра намера извинити, што сам направио ово мало скандала. С којии оотајем одсад и увек на услузи, ногом гребући Хер .... нди* *) Добар савет вреди увек новаца. За то и овај чупави чланак нека прими дотичан господин за готов новац —- па нека га утеши за ненађене рубље. (А што су при визитацији куће г. Борјановића заборавили затворити врата, то опет мене теши са губитка пок. Рожа Шанд >ра, — јер за цело ни он не би боље урадио.) *) Она четир средња иисмена из његовог имена ја сам био тако слободан, иак сам изоетавио и изпунктирао, да не би изгледало као каква увреда. „Стармали" у таким стварима не може доста обозрив бити. Слагач.

Досетке, наивности и др, из дечијег света. (Продужење.) Дође винцилир и донесе господару В. немио глас, да је ноћас јак мраз био, и да му је виноград прозеб'о. Мали Т) жа, син В-ев, није опазио како му се отац на тај глас снуждио. — њему ге учинило да је то нешто добро, иа поче весео да пева: То је добро, то је лепо!" „А за што се ти томе радујеш, ђоко?" запитаће га отац. „А зар се ти не радујеш?" одговори ђока. „Та сад ће ваљ'да бити вино од себе хладно, па га нећеш морати у ладјоници ладити." Мати. Иди, сине, купи ми један лимун у дућану; али бирај који нема деб"лу кору. Син. (У дућану). Дајте ми један лимун, али који има мршаву кору. Извео учитељ децу у шуму, па им ту показивао разно биље и дрва, и казивао им како се које зове.