Starmali
26
„СТАРМАЛи" БРОЈ 4. ЗА 1882.
миле женскиње о меее тако отимале, као да нема на игранци и других играча осим моје лшленкости (ова реч не долази од малене косе). Завидео сам онда и Бонтуу и Добранском, јер њима — с оне стране браве — тако шго не може насирати. Но ја сам опазио да је то женска завера против мене, и то врло опасна, особито сада кад Алиса Хертлај тумара по Боци Которској, а провидео сам да у тој завери лежи уједно и освета због „Стармалога" и честог блажене успомене „фрише фира и у њему, па сад госпође наше наумише да искале срце (ал' нису искале срце) на мени, те наумише да ме уморе. Јест, јесг, да ме уморе игром , кад ја њих толико умарам мојим чланцима у „Сгармалом". Ствар је удешена врло дипломатски. Али су ипак после и непријатељи моји (не мислим „цалкелнере") признати морали да је иобеда била на мојој страли, јер Је већ и то само по себи сјајна победа, што сам ја овако скроман играч имао при „даменвалу" све играчице за себе, док су други играчи продавали першун у рештаурацији и мене завидљивим очпма преко рамена (и пуне чаше) гледали! Но ја сам се дуго забавио око својега „ја и , око себе самог, те ће помислити когод да пишем „мемоаре" за „Недељни лист", с тога се морам обазрети мало и на туђу славу, а не само сам своју славу ширити по свету, ваљда има и других славних играча осим мене. Знам да ћете таки помислити на господина Чеду и на његово играње на балу берзанске шпекулације. Ја сам се као што рекох при ономадашњем „даменвалу" изиграо, али и госп. Чеда се изиграо. Између мене и њега разлика је та, што се он држао Париске моде, па је рђаво прошао, ја сам пак увек био противник свега, што се за нас у Паризу кроји и бојао сам се увек мустре из Париза. Но не може му се замерити и пребацити, јер оп је ипак патриотски радио: он је пустио да париске „ банке " (и њихови агенти) дођу у Србију, а не да по досадањем обичају српске банке одлазе у Париз. Ал што се он преварио у рачуну, томе није он крив, јер од министра се ни у већим земљама ее тражи да морају по- : ложити испит зрелости, а само би овај био јемство за свршену рачуницу. Овако он није славан рачунџија као Адам Ризе , па да не може пофалити, а друго нису ни Адами сви бог зна како вешти, ено и онај први Ада.м протеран је из кабинега, који се звао рај, и пошто је и он неке туђо јабуке иаклирао, то су због њега и други невини људи до пакла доспели. Да ли је и Чеда од Бонтуа какву јабуку добио, и то јабуку која је забрањена, то не знамо, па за то не знамо хоће ли он у своме рају дуго благовати или ће пак морати „у зноју лица свог заслуживати хлеб. и „гефроренес" свој," као оно Адам, кад је са својом Елодијом морао из раја да се превезе на чамцу, или као што други историци доказују на дерегљи у други крај света, у „јудољ плачевнују", а не више „плаЖевпују". Овде сад нећу више да спомињем и позивам на претплату на „Стармали", јер је то учинио „Недељ-
ни лист", донесав девет и по метара дугачку и прилично зубату песму, посвећену „дечку" „Стармалом" а нама нема лепше препоруке, него кад такви листови имају зуб на нас. Аб.
С а т, Анђелићев посао Ићи ће ко сат: Тако вели Вакит, Тако Хакикат. По том ће се сату (Док бољи не нађе) Рихтовати сунце, (Кад треба да зађе). По том ће се сату Управљати сове, И дизати тамо Куд их тама зове. По њему ће хукат' Боктерова труба, Када ваља гасит' Огањ родољуба. По њем' ће се владат' Још и многа сеха; По њем' треба да се. . Ет цетера греха. Па иде ли већем Овај сатиЛ славни ? Питају се туркоси (Маском православни). Јесу л' сату точкови У саг(ан)ском реду? Јели већем овај сат Поч'о своју чреду ? * ^ & Још се пије захуко — Као да се жаца, Као да му, — (је л' Стармали ? !) На точковма јоште фали Неколико — зубАца Хјак С.
ђука и Шука. ђука. А зашто наше трговачке породице не хтедоше да дођу на игранку трговачке омладине, што је ради болујубих чланова јој приређена ? Шука. Е па баш за то I Ко је још видео да се за болесникв приређују балови! — Маџарски и.,^инири су здрави ! Аб.