Starmali

126

Досетке, каивности и др. из дечијег света, (Продужење.) Мали Јова, пишући вемачки пропис, иаписао је реч „Ше." У то дође му мати у собу, завири да види шта ради, и запита га: „Знаш ли ти шта значи та реч „Си." Јова се није ни мало мислио, јер је био цигуран да зна, и рече: „См" значи српеки „ келнер" (Јер он је више пута био с оцем у кафани и чуо је кад ко зове келнера, да му сиче ви, хоћу рећи, да му виче: „Си\")

Мали Душко је лане, кад је био тек две године стар, много боловао. Доктор Је долазио сваки дан ио дваиут у кућу, и муке је то стало, док су Душка, које лепим које ружним научили да доктору покаже језик. Али, научи човек медведа да игра, па што не би, кад прионе научио дете да покаже језик. Но сад тек долази нешто друго, што потврђује ону пословицу, која вели: наука је једна мука, а одука две муке. Душко је већ поодавно оздравио, и доктор само каткад обичаја ради дође да их обиђе, али мали Душко увек, било код куће, било на улици, било у цркви или ма где, кад год види г. доктора, он се на њега иснлази.

Мала Анка, још док је била од 3 године, одликовала се тиме, што никада није била у забуни како ће коју ствар крстити, ма да је пре никад није видела ни имена јој чула. Н. пр. покажемо јој шипак на прецветаној ружи, питамо шта је то ? а она је већ нашла име, и каже, то је глонк. Покажемо јој шишарку, коју донде никад није видела, — шта је то? — то је ливај. Покажемо јој рибу харингу, шта је то? а она као из рукава истресе: то је весенгра. И т. д. Анка има сада већ 8 годииа, и није јој нотребе да ствари сама крсти јер им права имена зна. Али она њена урођена воља кумовања још у њој тиња, и ја пазим да се не угаси. Ја јој више пута цртам разне ствари, да видим хоћели познати шта је што, тако сам радио и ономад; међу прочим нацртам јој и ову слику: и запитам је шта је то ? Видео сам да је таки познала шта је то, али није к се сетила рећи да је то бунар на шмрк, ' већ ми носле кратка мишлења рече. то је вуциб <тина.

Учитељ. А што си ти, Стано, тако касно дошла у школу. Стана (ћути). Учитељ. Па шта си радила досад код куће? Стана. Седила сам, па сам плакала. Учитељ. А за што си плакала? Стаиа. Бојала сам се да ћу се закаснити у школу.

Стана (показује матери петељку од трешње). Мама, мама! Ова тешња нема коштицу. Мати. А ди је ? Стана. Ја сам је прогутала.

Ономад је био госн. *** у Пешти са својим малим сином Л. — Били су и у „Аугартну" да виде Самоједе. Мали Л. их је гледао запетом пажњом, без и једне речи и приметбе. Али кад један од Самоједа (мора да је био жедан) узе чашу воде, па је испи на душак, — онда мали Л. прекиде ћутање, и викну : а гле, отац, зар они знају и аити? Отац. А да шта си ти мислио ? Мали Л. Ја сам мислио да они само једу.

Спремајте се! То јест спремајте се, да чујете непгго ново! Ових дана ће и свилене бубе признати оца ђермана за свога патријара, — јер он се својски заузима за њих (види најновији циркулар). — На то ће „Турски Народ рећи, да има више црквене свести у једној чаури, него у милијон и по ђаура. — Дудови ће се чинити и невешти, неће протестирати, (јер нису заступљени на дијети); из Њ1 .х ће се даклем цедити, као и до сад: сирупис лшрорум..

Оа двобојног поља. Што се тиче двобоја Иштоцијевог и Вармановог, то је овако било Пуцали су обојица у једап мах, кад је Иштоци пуко, уједно је рекао: Да живи Ђарман ! А кад је Варман пуко, уједно је рекао: Да живи Иштоци ! — Како се рекло, како се и стекло. И ено их, обојица су живи, — и то тако живи, да би се могли још десет пута (овако) дуелирати С.

Из практичног живота, — Истинити догађпј. Мајстор Лука (како ли се звао) наследи од свога пок. стрица један виноград, и за тај виноград морао је да плати „ербштајера" нешто врло много, јер се господа у порезном званију забунила и нарачунали му дуплованом кредом Кад је мајстор Лука то намирисао, он оде к адвокату Н. да потражи лека Овај му рече, да је тослучајна погрешка, што му је порезно звање узело дуплован „ербштајер", и да ће му он написати молбеницу , да му се неправо узет новац натраг врати. Мајстор Лука пристане, и адвокат прими петицу и напише му молбеницу. После неколико дана ево ти мајстор Луке опет к истом адвокату: „Госиодине. дајте ви мени моју петицу натраг, а ево вам што сте ми написали, јер то не ваља ништа." „А ко каже да не ваља, мајстор Лука ?" „То каже господин Б.*) — он ће то мени боље написати. „А шта вели господин Б. ?" „И он вели да се порезно званије забунило, па ми узело дуплован „ерпштајер." Али кад се коме што неправо узме, онда не треба *) Аха, то је цигурно онај познати винкдшрајбер, Слагач.