Starmali

„ С тармали" број 35. за 1883.

275

Ђира. Држиш ли ти да ће српЈћ# ски кдуб хрватском сабору што импонирати? г к УКЈ Спира- ћиро брате, међу вами ^чНШг Ј т ^ И п ЈГ ^УД 0 речвно, мојеје мишлење ово: пш - јЈВу Срби ће здраво импонирати, али сам0 1ако ) ако буду хтели и -1 'Ф&У* смели, да се каткад и експонирају. Ћира. Је си ли чуо Спиро, да је већ и земувски Веш добио таковску колајну. Спира. Чуо сам на жалост и на срамоту. Бира. Па шта велиш на то. Спира Мислим у себи, колико у близини владиној има таких в е ш о в а, па ако сваки комад прљава в еш а добије колајну, — онда ћемо брзо расковати благо, не на наџаке и на буздоване, — ваћ само на колајне. П у с л и ц е. Српска богословија у Еарловцима до сада још никад није славила римски божић. Сад би већ крајње време било да поклонимо нашега Германа римскоме папи, (пре него што он нас поклони).

Право има Касумовић што српским школама памеће књиге св. Јеронима, — јер онима, чије поглавице туђ божић славе, може се свашта наметнути.

Нису добро радили у Загребу, што су Старчевића искључили из осам седница; јер он је од тешке вике већ и сам био тако промукнуо, да за осам седница не би могао ни бекнути. Даклем нова скупштина ће се у Србији састати већ у фебруару месецу. А кога ће народ да бира то се оставља „Виделовцима" јер они су нрогутали сву слободу збора и договора (а прогутали су још нешто и више).

Кажу да ћеду једног оџачара у Србији предати ванредном суду, — јер се зове ђ о р ђ е, а уз то је ц р н. као и сваки оџачар (а није бео као неки млинари).

Нама се пребацује да ми одобравамо буну. Да смо ми желили буву, ми би кадили „Виделовце", да им рого ви још већма порасту. Па и сада велимо да оно није лек него буника, што „Видело" народу у очи сипа.

Сад су већ измислили цигаре, које свирају кад их човек запали. (До сада је било само чибука, који истина нису свирали, али су они играли којима се преко леђа загудило).

У Београду је један попа на Топчидеру изгубио крст и петрахиљ. — Али да хоће и наш Герман да се прошета по Топчидеру и то са декретом у џепу, — кад се тамо таке ствари тако лако губе.

Божикни савет гурманима. Сећајте се, људи Увек умерења: Не једите много П р а с е ћ а печења Јер се више пута Десило ужасно, Да су здрави људи Умрли напрасно.

На годину дана после сватова. м у ж. Драга и предрага жено моја, ја нисам знао да си ти Чивуткиња. Ж е н а. А како то ? М у ж. Ето видиш, -— ти си мени донела три хиљаде форината. А потрошио сам на тебе ! за ову годину дана 1500 фр. — Та то је педесет на сто. Зар то није чивуцки проценат?

Доктор и мали болесник. Позвали доктора к малом болеснику Јоји. Кад је доктор дошао мати није била у соби, а он таки приступи к малом размаженом пацијенту, да види каква је болест. Цосле кратког времена уђе и мати у собу и запита доктора шта је и како је. „Неће бити ништа опасно" одговори овај, али се морам потужити на Јоју. Јогуница је: неће да ми покаже језик," „Није истина, мати, Јоја покаже господину језик али онда кад се он окрене на страну," рече мала Јојина сестра, која је ту у соби била.

Нешто о газда-Вељку. Обично се држи да су жене мајстори у секирању својих мужева. Али да су некоји мужеви тај занат тако исто испекли, томе је жива сведоџба наш газда-Вељко. Ја ћу вам о његовим унцутаријама други пут још више приповедати, — само ми напомените кад буде згодна прилика. А за сада ево само ово: Око поноћи тргне се иза сна и повиче: Г азда-Вељко. Жено, угаси свећу. Ж е н а. Па угасила сам је. Зар не видиш да је мрак! Г а з д а-В е љ к о. Да, да, мрак је; не видим ништа. За то упали лампу. Ж е н а. А шта ће ти л -мпа? Г а з д а - В е љ к о, Да видим је си ли заиста угасила свећу. Јер ти умеш и да слажеш. Оберон.