Starmali

4

140

„СТАРЈИАЛИ" БРОЈ 18. ЗА 1884,

Ђука, Знаш шта би ја предложио п Р едсе ' а ' ник ^ х Р ватског сабора? Ж Ж ц Ђука. Кад председник српске ^Ш^ Шр^Пу)ј^ -;Скупштине, г. Абердар, носи м инека председник загребачког сабора носи оклоп и штит, јер као год што мидер служи Абердару на то, де не иде криво (што председник једне скупштине никако не треба да чини), тако би г. Крестићу био нуждан оклоп, да се сачува од парламентарне струје, што влада на сабору.

Ђука. Внаш ли шта је мени чудно ? Шука. Но! Ђука. Читајући радњу хрватског сабора, видим сваки час уметнуто : „Смеј." — какав их смеј напао, кад се тако жалооне ствари збивају ! Шука. Та чекај мадо, можда ћеш скорим читати и „П л а ч"!

П у с л и ц е. Овогодишње лето (бар до сада) изгледа, као да је сунце од многих чуда и покора, које на земљи гледи, добило запалење мозга, те је с тога виши санитетски савет решио да на небу устроји велики, хладан душбад.

Чујемо да су се ванредни судови у Србији распустили. Но неки држе да су они само одгођени, до састанка нове скупштине у Нишу, јер се у в и д е л о, како онп благодетно дејствују на подизање уставног опадања.

Ниш је и за то изабран за састанак скупштини, што је тамо врло блага клпма. Т. ј. посланици са полицајским мандантима, нигде не би могли тако мандарински главама својим климати, као што се то може у Нишу.

Оно са несретном Илком била је само проба; Виделовци су сад тек показали мајстерштук, кад су целој опозицији наједаред запушили уста(в).

Онај песник из Вршца пева да „Тиса Шандору даје шаком". Можда се и њему проктело да од Тисе што добије шаком. Ми ћемо му радо издати сведоџбу да је то заслужио.

Друге скупштине подижу владине буџете, да би добили што више права, — а Нишка скупштина мораде вотирати грдан новац онда, кад се народу сва

права поништише. Кад се тако скупо плати своје зло, то се онда заиста зове скупштина.

Ко прође поред Новог Сада, па види гомиле ђубрета на бари, сваки ће помислити да су то неке нове санитетске мере, то јест да су барикаде, којима се Новосађани ограђују против колере.

Због колере не требада будемо невесели, доста ако будемо с е т н и, т. ј. ако се с е т и м о, што пре на „Стармалог" претнлатити, јер ово је последњи број овога полгођа.

Врло промишљена наздравица. Ове године, лицем на ђурђев дан, била је у нашем манастиру архијерејока служба, а после службе леп монастирски ручак у почаст владици. Један гост устаде и наздрави владици овако „Високопреосвештени Госнодине! Отац небесни нека вам дарује Матусалемова лета, Соломонову мудрост, Самсонову крепост и — Митарово покајаније!" Сви гости поустајаше да се са владиком куцну говорећи „да бог да ! да бог да! а „Да бог да!" викнух и ја, који сам све то кроз прозор гледао и слушао. " Прњаворац. Попа и чизмар, Дошао попа чизмару: — Молим вас сашите ми чизме за 40 мученика. — Хоћу, господине, драге воље; и тако сам сад баш безпослен са толиким калфама^ После неког времена дође попа по чизме : — Ево, господине, сви четрдесет пари, један до другога. Кад попа виде 40 пари чизама, на помисли колики ће ту рачун биги, сав се озноји, и једва промуца: А за бога, човече, — Оиростите, господине ја нисам чуо да сте и за бога наручили. * * * (Чујемо, да ће у овој ствари доћи до процеса; и многи се адвокати нуде попи, да га пред судом бране — али ако неће попа, они ће заступати чизмара. То је њима све једно.) Гиган.

Мала млекарица. „Милче чедо!" Казала нека госпођа „реци матери, да не ћу више, да ми доносиш овчија млека, здраво је густо, него кравља. Кад сутра, а она опет донела овчије млеко : „Ево а вели ,мати је данас усулавише воде него досад,"