Starmali

»СТАРМАЛИ* ВРОЈ 32. ЗА 1884.

255

Веселом друштву, свечаној слави, Без тебе ј' гозба вечера тајна; И није сјајна. Шиљеру стари! нека те буде, На свету док је земљине груде; Мелеме сидни невоље моје, Ео не би славу да ти оноје: Ленши си него зора кад руди, Здраво ми буди! У Сомбору 1884. Ранко.

Два намастирека кључа. 1. од библиотеке. Ал' ме јадног доми та прокдета хрђа, У целоме свету баш ме нема грђа; Од Косова висим, нико ме не дира, А у кључаниди паук муве бира. 2. од подрума. Ох како се сјајим лешпега ме нема, Витав сам ка' мома, кад с' у коио спрема. У руци кључара по вазда се гањам, Дваест пута на дан по брави се ваљам. Сима Мандић.

Из Ирига, — ла шта. Био Ирижанин Арса чивутину Морицу дужан 100 форинти већ дуго Једном га срете чива на банстолу на га окуни: Море Арсо, кад си ти мени платила дуг. Арса га увати ;за руку па му стаде другом руком показивати ; видиш ти ону шуму реметичку, док ја то купим, па искрчим, па посадим виноград, па док то роди, па ја продам вино згрнем банке па станем теби на длан бројати пет десет, педесет, шездесет. Чива се на то стао смејати, а Арса стаде па му рече: Та лако се теби смејати на готов новац, ал ја ћу имати муке — па оде. Гиган.

Безмарност и самарност Влајкова, Ко се сећа Влајка Од године старе, Он је увек хук'о: „ Ох, што Ау без Маре!" Сад је већем стек'о, Што ј' желио жаром, Ал сад опет хуче: „Ох, што % са Маром.' и Пријатељ му рече Пријатељским каром : Магаре без Маре, Магаре са-Маром. Б. Ј.

Е, то је већ нешто друго. А. Ох шта чујем, стара лудо, Из села Уздина, Продао си уверење За две литре вина. Срам те буди, срам те буди Од деце и људи ! Б Молим, молим, господине. Чините ми криво; Није само вино било, Било је и пиво, И сланине неке старе, И четир цигаре. Пајкош.

Неки Јеврејин довео свога синовца први пут у школу. Предавајући га учитељу дода још и ово: „Морам вам још и то казати, да тај дечко има добру главу." Учитељ. А по чему ви судите да има добру гдаву. Јеврејин, Више пута сам га ударио рифом по глави, па му није ништа фалило. Чудна болест. Н. Н, Звао сам вас, докторе, да вам се потужим. Ово неколико дана па немам ни мало жеђи. Д о к т о р. Заиста, — чим сам ушао у собу, таки сам опазио на вама неку велику промену. И сељаци имају добар нос. Чика Мија економ имао је једну матору кобиле која се једва држала на ногама. И чика Мија је кади кад завиривао у новине 5 па кад оно почеше једне новине да доказују да ће бити рата, а друге да неће, онда се и његови појмови о тој ствари помутише, У вече кад је дошао кући, заповеди жени да матору кобилу од сада добро рани. Жена се том нагону задивила. Али чика Мија јој разјасни: Ја оћу ту кобилу само мало да дигнем на ноге пак ћу је онда понудити да је царевина купи. Ако и ту дртину купе, за цело ће бити рата на пролеће. Филолошки доназ. — Каква печења има данас? — Има печења од гуску, — Та што не кажеш од гуске него од гусву? — Како од гуске, џанум? Нисам клао две гуске, клао сам једну гуску. (" Одјек").