Starmali

115

рећи уашвања, да још једнсш сдушам дивне речи дивног Србина Та Никог и морао сам сам се одшетати из Арада натраг у Бршац, а по што је сад наступила пред избор за наш народно-црквени сабор сезона политичких парнида против нас Срба, то ћу се овог месеца шетати само по судницама. Тако ћу се петог јуна одшетати у Белу Цркву, где ће се расправљати политичка парница против дра ђ. Јовановића, ђуре Цвејића, Лазе Везенковића, Стеве Акимовића, ђуре Богдановића, Стеве Токин I и Лазе Нанчића, осмог пак јуна отићи ћу у Будимпешту, где ће тамошња порота имати да изрече свој суд о писцу „Заставиног* члапка „Омладини", а ако би ко помислио, да ћу се ја туда из пасије и личног задовољства шетата, тај би се љуто преварио. Но о свему томе други пут. За сад нека је и оводико доста. Вл. У ш т и п ц и, Чујемо, да се денћанска општина обратила на Његову Небирапост са питањем: По којем канону може админисгратор њихове парохије, некакав калуђер, имати своју попадију? Герман на то питање још није одгоЕорио. * * * Уместо Германа одговара денћански калуђер, да он каноне не верма у ништа, него се једино влада по примеру, којем су га научили Герман, Емилијан Радић и други ситнији и крупнији калуђери. * * * Вршачки адвокат Ј. Бурназ издао је изјаву, у којој назива сваког арадског поротника „магарећом гиавом," „стрвином" и т. д., а адвоката Нахтнебла, браниоца оптужених, назвао је „најкомиснијим ђубрезакланим прасетом ? Врућина беше велика, па ће му се усмрдити, ако чека три дана, а да га сад испече и сам ноједе. после да опет за Платнића друго прасе закоље то не иде, то би га врло скупо стало. Срећом је видео како деца у комшилуку мећу разне бубе у спиритус, да би се одржале, а читао је такођер да се и миоге друге ствари и препарати ради одржања мећу у спиритус, те се досети, да и он прасе метне у ту течност, па ће тако после три дана моћи свога госта почастити са свежим печењем. Чему се досетио, то је и учинио, па заклано и очишћено прасе метну у велики лонад, а исти напуни спиритусом, па га заклопи и остави у комори. Но после три дана добије господар Пера писмо од Нлатнића, да не може никако доћи, јер се предомислио и не мисли се никако женити. Господар-Пера мал' што није од једа полудео, но не толико, што му није дошао будући зет, већ што је за бадава заклао тако лено прасе. Какво би то дивно назиме било, а сад ено га заклано лежи у спиритусу! То неће Платнићу никад заборавити, па ма још хиљаду година живео, Али шта ће са прасетом ? Пропасти му не сме. 0 тога га четвртог дана извади из спиритуса и испече га. Смиља није ни окусила од прасета, јер и иначе је врло слабо јела, а господар Пера које од једа, које што одавно

том." Док су њега други људи „вређали", није се могао спомоћи, на сад мисли, да ће се помоћи, ако он друге вређа. Бадава, паметан се човек не мора свећом тражити, већ се и сам покаже. Вл. * * * Уредник „Нашег Доба" уверава, да пише „без образине." Излишна тврдња ! Та да пише б е з образине то смо и без тога знали. * * * „НашеДоба" се обично извињава,како је младлист. „Јавор" му је издао чак сведоџбу, да је још у поленама. Али зашто бар не мења пелене? — питамо мн, јер се овако одиста не може подносити. * * » „Застава" вели: „Ако хоћемо да се избавимо од „лукаваго," морамо бирати у конгрес људе независне, које неће нико „вовести во искушеније." Кад је дошло време да бирамо ао „оченашу,* онда треба бирати људе, који осим тога неће рећи Герману: „да будет воља твоја" и „хлеб наш насушни дажд нам"... * * % У Енглеској има странка, која тражи, да могу и жене ићи на сабор. Наша „средња странка" држи то за претерано, ал је ипак пронашла »средњи пут." Предлаже да бирамо у народно црквени сабор људе, ал да ':и припашу — кецеље. * # * Француска се ово дана измирила с К и н о м. Ал како ћемо се ми наопако измирити с — отровом. * * * У „Наше Доба" писано је пре две недеље, да ће на сомборску конференцију доћи „олош." Дуго смо мислили, шта ће то да значи. Кад оно у последњ п м свом броју кука тај лист, што и његове присталице није јео прасећа печења наклопи се на прасе и готово га чигавог збрише. Но после ручка ухватише га велике муке и савијање на стомаку. Од муке се савијао, а зној га свега пробио, као да је сад баш из воде изишао. За тим га сгегнуше грчеви, хватала га несвестица и сиромах господар Пера леже у кревет у највећим боловима и мукама Смиља се би/а јако поплашила, да ће јој отад на пречад умрети. Тога се побојао и сам господар Пера, па рече, да пошљу по лекара, што иначе неби чинио, јер је жалио трошка. Слуга је отишао по лекара, а у тој маленој варошиди беше само једанједини доктор и то Бранко ђурашковић, Милојев ујак. Доктор је одмах са слугом пошао господар Пери, а успут је од слуге дознао, да му је господар метнуо у спиритус прасе, које је данас испекао и појео. Према томе је доктор скројио свој план. * * * Доктор ђурашковић испитао је с ав ес н о господар-Перину болесг и саопштио му је са свим избиљно, да ће морати умрети, јер је — отрован. Господар Пера је био усљед тога ван себе. „Помозите ми, драги господин докторе — завапи он у највећем болу, страху и очајању. — Што год заиштете, свс ћу *