Starmali

БР. 15. ЗА 1886.

нису позване на тај збор. Пардон! У томе је дакле бида ствар. * * _ * Герман се веома јако огорчио на ово наше доба. Стева ПавловиК му даје за нраво, те вели: „Сад видим да је имао право „Стармали" кад оно рече, да је наше доба — вражје доба." * & * Кад је изашао у „Застави" чланак: „Герман је сам", дали су се Јота и Стева Павловић легализирати, да још нису умрли. И сад ће тужити „Заставу" због нротурања лажних гласова 0. * _ зН & — „Фауст" је преведен а сад и штампан; ако га преводилац не узмогне и продати, онда се може рећи, да је натрчао на „песницу". >и * * — Ономад је био празник Антонија Падованског. Лане, у исти дан, био је у Тителу Теодор Падовански, јер је Миша Димитријевић изабран за посланика. * & & — Кажу да Германовци неће да сазову зборове и конференције; они ће, веле, пред сабор да удесе помало митинга. * & & — Из Србије јављају да је срнски Гарашавин, да би се подигао, закључио неку нову конвенцију. Боже мој! колико је ту морало п а с т и мађарских г а р а ш а. — ца. П у с л и ц е. О „Позор" зна да Срби у Загребу не мисле сазивати конференције. Е кад он зна наше немисли, онда ».и «*и-1 вам дати само не дајте, да моја јадна Смиља остане сироче!" „Ја вам могу помоћи — одговори му хладно лекар — али нећу,-јер ви сте мог нећака Милоја гако јако увредили, да вам се ја морам осветити, а друкчије вам се не могу освегити, него ако вам одречем моју лекарску помоћ. Пустићу зас хладно да умрете, као што сте ви хтели да убијете мог несретног нећака и вашу кукавну ћерку. Збогом!" „Ох, господин-докторе, не дајге ме ! Ево умирем већ !" крештао је господар Пера. „Умрите. Марим ја. Ни мојем нећаку није боље." „Учинићу све само ми помозите!" преклињао је болесник лекара. „Шта рекосте?" запита нагло лекар. „Ево — једва је говорио болесник, а од болова и грчева све му се лице преокренуло — ево даћу им мој благослов. Нека их ђа—бог благослови ! Нека су сретни. И ја ћу поред н.их бити. Само да оздравим." „Вашу поштену реч. господар Перо, да ћете вашој Смиљи дати свој очински благослов, да пође за мог нећака Милоја, па онда ћу се ја обвезати, да ћу вас од извесне смрти спасти ?" „Ево моје поштене речи, само не дајте да умрем", преклињао је болесник и пружи руку,

ми провидимо његове мисли. И хвала му на таком братимству.

□ Зуцало се да је у Херцеговнпи буна. Није истина. У народу нема б у н е, али у то.тико вшпе има бунике у главама и радњи неких чиновника.

Ј) „Турски Марод" прети, да ће многе попове обријати. Можда је то Анђелићев густ, да наиш попови буду обријани. То и римпапа воли.

§ Но папа је бољи католик него што је Анђелић православнпк. Папа својим поповима никад не прети, да ће им браду пустити.

= Ми се тврдо надамо да Анђелића неће.мо дуго звати: Г Њ. Наименованост * — има друга титула, која њему боље доликује. А то ће бити: „Његова Разилгенованост."

У Карловцима ће се ове године школскн испити раније свршити. Јер друкчије не може бити грозна кортешовања.

х Нуто чуда ! у Карловцима се родило прасе са четир увета и два репа. Биће тамо још и других наказа, које ће се моћи ухватити и за реп и за уши.

„Сад сте спасени!" одговори лекар и срдачно се рукова с њиме. % * * Сутра-дан је господар Пера био са свим здрав. Лекарије доктора ђурашковића са свим су га очистиле и прешла су га дејства од прасећег меса, што је три дана у спиритусу лежало. Оздравио би сигурно и без тих лекарија, али онда не би после три недеље дана били свагови Милојеви и Смиљини. Овако су се после три недеље венчали и постали су најсретнији људи на свету. На сами дан сватова, у вече кад је легао, говорио је господар Пера самом себи : „Ругао си се кир-Јањи, да је он велика будала, што се дао преварити од ногаријуса и Јуце, али ето Перо ни ти ниси бољи. И тебе су преварили. Али тако ти и треба, кад хоћеш да једеш прасе из спиритуса. Нек само бог благослови моју децу, па ће онет све добро бити !" За тим се господар Пера прекрсти и леже. — После тога живео је још дуго, али се никад није покајао, што је своју Смиљу дао за Милоја, а да ју је дао за оног старог трговца из Ч., био би се покајао, јер је тај трговац после кратког времена банкротирао и са свим пропао.