Starmali

„ОТАРМАЈШ" БР. 15. ЗА 1886.

Ћира. Шта велиш кад се поломе кола на којима се досад Герман

тако холо возио:

Спира. Е па оп ће онда сести иа вемљу и признаће сам да је р а з-к о л н и к.

Ћира. Даклем на Видов-дан. Спира. Јесте, на Видов-дан сви у Сомбор. Ћира. Али какав је то Видов-дан, кад нема К о с о в а ? Спира. Куд ћеш лепша Косова, него ако п ок о с и м о коров оне неслоге, који је никао иза кикиндског програма.

24 сата из живота, I. Око дванајст сати — разуме се дана За подне се троши зготовљена храна. Око једног сата већ су друге ствари Искапе се задње — гледе календари. А око два сата тад је права слава, Ком се мало дрема, тај легне па спава. Око трећег сата, када буде лење, Не устају, него сљеди — продужење. Око четир сата спавање тек мило Опет оно, што је и око три било. Око петог са.та, тада скачу горе Протрљају очи па перу лаворе. Око шестог часа обично се шета, Пева са сдавуји, који је појета. Око седмог часа из кујне мирише, Е онда се веће мало боље дише. Око осмог часа опет пуни црева, Обично је суво, па се и залева. Око девет сати, да речем по души, Ко не сиава пева, пије, грли, пуши. Већ у десет сати — нека иду бесу! Тако хрчу, да се све зидови тресу ! На тороњу старом и једанајест бије, Све по старом ништ' се променуло није. Око дванајст сати, али дванајст ноћи, Промена — сви будни — могу гости доћи. По поноћи ево опет један туче, Један вес'о, други на прозору хуче. Сказаљка је на два, па се даље пен>е — И хркан.6 чини своје продужење.

Око трећег часа свуда тихо, немо, Тек кадгод се чује: „ох Персо, ох ФеМо!" Четир. Чују, али то је врло рано Окреву се лепо к зиду полагано Пети куца, коме ? Петру, Павлу, ђури, Ал' њима се ни сад устати не жури. И шести ће скоро — чудни су то људи, Не миче се нико, камо л' да се буди. Избило је седам, ал' то њих не гану, Преврну се с' десне на левицу страну. Око осмог часа још би сваки лешко, Али баш не могу, баш им је претешко. Око девет сати сви су већ на ногу, Јели, ракијали. . . . молили се богу. Око десет сати — то остављам вами, То вам нећу рећи — погађајте сами !

Од једанајст сати, на ручак се чека. Па то тако иде од века до века.

М. Ј.

A. Господине, ви сте се хвалили, да сте хтели да ме ћушите. Па зашго нисте ? B. Хтео сам. Али кад сам опазио да сте и онако ћ у шн у т, онда сам се предомислио.

С н а ш' М а р а. Ала су те моје кокошке несносне. Снаш' Ј у л а. А за што ? Сн аш' Мара. Но, па н е н о с е јаја.

Проба пера. С1Х. Упросветном веку. Вероват' у снове Срамота ј' голема; У просветном веку Тога чуда нема. За доказ вам дајем Мојј баба Ику; Не верује она сану Него сановнику. сх. Мудар савет. Купала се деца, Наравски, у води; Река је дубока Па може да шкоди. Сом се један диже И по води прући