Starmali

244

„ОТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1885.

Тисппом јубплеју и о пакленим мукама угарских држав- , љапа, о пештанској изложбп и о скупом шампањцу, о култури и о всшањима у Босеи, која су тамо са свим обична ствар, као што сам „ г арајевски Ласт" пскрено призпаје, у кратко, хтео сам вам још врло много писати, алп сад баш добих телеграфлсу вест, дајеСрбија огласила Бугарској рат! То ми је убило сву вољу за даље писање и разгонило ми сав хумор, ако га т. ј. у опште имам, и ја морам из рањеног срца у овом шаљивом листу болно завапити: Боже, не дај, да после ове друге Струме дође друго Косово!!! Нека би из братске крвп, што сад тече, никла братска слога и заједница за вечпта времена, а пека би се у тој крви угушили сви они, који неће да су браћа! . . Милисав. У ш т и п ц и Има ли славе у томе, кад цело Славенство данас говори: „Срби су — нрешли братску границу." * * * Краљ Милан је дочекао да победоносно уђе у Цариброд. Само пек зпа и то, да се тим путем не броди царству. * * * Српска влада тражи, да Србија најмање добије. Трн. А зар она пе мислп да би то бно вечит т р н у здраву погу. * * * До^ад нико није знао, зашто се Сливпица тако зове. То није велика штета, Али ће бити нггета ако Кад јој сад хтеде да преда песму, она одлагаше на крај игре. Трпен спасен! Једва је чекао крај, да се онај грлати аранжср продере: — Шасе ! Красе ! Аца је добио мало трему, истипа не цвокоће зуби, али ипак му је око срца ладпо, а гефрорепеса ове ноћи још није пи видио. Ево и краја. Сад се Аца величапствепо поклопи, па извади из џепа судбоносну артију и преда је Вукосави нропративши песму са неколико љубавпих фраза, а оп сам оде онда да не буде у присусгву, кад му буде песму читала, оде у један буџак да посматра призор. Вукосава отвори коверту и прочнта песму,која је њој била посвећена, па још кад је прочитала љубавно писмо што га је Аца написао, поцрвени већма но она ружичаста артија; хтеде да баци Аци натраг, ал јест њега нема а она га баци под ноге, на још за тим је био чардаш на реду. Опоро би писмо изгледало, да није Аца видео шта се збива. Појури као бесомучан, да спасе још земне остатке своје песме. Кад је стигао до издераног писма, саже се да га подигне, гурпе га пеко иза леђа да је на клизавом патосу пао колико је дугачак па сред сале. — Пардон! Може сад, кад је овај већ извукао цвајунцванциг, па тропа! Смеју пије било краја. Еј, даје сад било Милети да

потоњл нараштајп почау с проклетегвом 1 прпповедати да је то с тога, што се код Сливнице слпла толпка братска крв. * -X- * Гарашанпн се уопште постарао за к рваву геогра-мју У место „драгомапског клапца," зваће се то место „драгомапс а к л а п и ца." Само ће па жалост све, што се ипаче звало драго, постати не-драго. * * * И Грцп мисле па — Софлју. Т. ј у њиховом језпку зпачи Софија: мудрост, а „иди мудро" значи: — п пе погипи лудо." * * * Јевреји прилажу по Пешти на српске рањепике. Ако устреба доцпије шго више сапдука, прилагаће још радије. * * « Наши министри хоће да уведу порезу на неожењепе момке. Ући ће до дугае и отуд у благајну новаца, али ми мислимо, да би од пореза па рђаве министре, још више ушло. 0,

П у С Л И Ц е, А. Чавутско-бечке п чивутско-пешганске повипе праве од својих симпатија опаклије, да је лакше могу нрема ветру обртати.

лл Говори се, да је кпез бугарски рањеп. Ал ја мислим да је ипак краљ Милаи рањенији од њега. види Ацу, како је подигао жртву туђих ђонова, метнуо у џеп, па терај одакле си и дошао. Отишао је кући плакајући Све посрће пугем. Кад је дошао кући, дочекао га Милета, са речима : •— Како чспаде! — Зло ! зло! вајкао се Аца. Та волео би да се у мору удави, него ш;о мора овај срам да трпи. Дошло му је било већ да се убије. Милета му је препоручивао да скаче у Дунав, предлог пропада. — Па шта је било ? — • ђаво је зпао! овамо пише липсбриф, а кад јој одговорих и још тако красну песму дадох, она баци под ноге и изгази писмо на сред сале. — Какав липсбриф, па то сам писмо ја писао теби, зар писи познао рукопис ? — Немам пријатеља! уздапе Аца као у заносу. — Е то је за шаргарепу заврши говор Милета. Сутра дан добије Аца оно писмо без титуле. Од јако се мапуо песпиштва, побегле су од њега музе, лира зарђала, а гудало намазано сланипом. Месец је пун, а Аца се дере на сво грло : Н е м ам п р и ј ат е љ а! Срола.