Starmali

„ СТАРМАЛИ " БР. 6. ЗА 1886.

45

често пута заводећи говор на друге стварп. Ал' бадава! Ове две налепе окупили га, па то, те то. Кад се „баби* већ досадило (а није могао устати од стола, јер је један седео с једне, а други с друге стране, па му нису дали), рече он владици: „Та гле их оче, ови ми никако недаду мира. Све кажу, како је она несрећа, онај влашки попа зато прешао у њину веру, што је лепша од наше." — ж Кажи ти, бабо, њима — рече владика да ми нисмо ништа изгубили: „код нас једна шуга мање, код њих једна шуга више!" Љ. Л.

Подлацима. Подлаци гнусни, грешници тешки, Дела су ваша грех, порок сам, Душа вам мрачна, мрачнија од ноћи, Проклетство у њој и вечни срам. Кад свако срде врло поштено Озари наде јаснији зрак Вама не гове, — нашто вам светлост? Вама је лепши безнађа мрак. Мрак вам је другар, он вама годи, У њем' чините ваш пос'о клет; Стид вас је, јел' те, светлости свете, Стид вас је, јел' те да вас позна свет?! Ка' што сова крије од дана, По мраку само мутите ви; Ал' и мрак ваљда стидом црвени Од дела ваши' смутљиви!! Но доћ' ће вре :е радости опште, Куднуће једном сретнији час, Синуће светлост анђелска лица, Овет дивни блистаће вас. Пашћете тада ви, грешни створи, На колена пред правде суд, И — милост, милост! молићете ви Ал' све ће бити узалуд. Правда Ће на вас презриво гледат', И ока њеног тек један миг, Па ће на вашем мрачноме челу Позвана рука ударит' жиг. А са тог жига неће вас славит' Остали врли, поштени род, Он ће вас презрет', згазнуће на вас, Пљуваће гадних дела вам плод. Па стан'те, стан'те ви, грешне душе, Ман'те се пута нечасни' ти', Вратите с' натраг у дом ноштења Обитељи части врат' те се ви.

Јер у кал густи бешчасти, срама, Гони вас ваших недела ћуд, Туће вас стићи — живе ил мртве Праведан, али и страшан суд. — мир. — ти1). На балу. Играч, у заносу валцера, дотаче се голом брадом својом лепога рамена своје играчице. Кад виде шта уради, рече: Ух, ух, ух!Сто хиљада вас путамолимза опроштење. Играчица се насмеши и грациозно рече: — Много штете. Толико вам пу та не могу опростити. — А ви ми опростите бар једанпут. Играчица (која иначе) пије мрзила тога младића) забуни се па одговори : „Сад опет м а л о иштете. Опростићу вам д в а п у т. □ Јунак на трави. (народна.) Лежи јунак на страни у трави, Покрио се марамом по глави; Туд' се дала танка стаза мала, По њој шеће девојчица млада, Посрнула, пала на јунака; Јунак мишља да је тица мала, А кад виде да је девојчица, Загрли је, пољуби је неколико пути, Да ко броји иљада би била. Лежи јунак на страни у трави, Покрио се марамом по глави; Туд' се дада танка стаза мала, По њој шеће удовица млада, Посрнула, пала на јунака; Јунак мишља да је препелица, А кад виде да је удовица, Загрли је, пољуби је неколико пути, Да ко броји стотина би била. Лежи јунак на страни у трави, Покрио се марамом по глави ; Туд' се дала танка стаза мала, По њој шеће бабускера стара ; Посрнула, пала на јунака. Јунак мишља да је жабетина, А кад виде да је бабетина Одгурну је, да се јадна одма стрмоглави: Иди, бабо; немој бити луда, Јер ће сада бити триста чуда. Прибележио Љ. Л. Оатрица с кључа, Разболи се свекрва, која имађаше добру и ваљану невјесту. Дође невјеста, па је стапе питати, да ли би могла што појести ? Ништа вели неби могла, век к'о ми се чини бих с кључа сатрице. Невјеста одмах скочи па настави воду метне кључ, па начини сатрицу. Кад унесе болесници, она примијети да јој сатрица нечим доноси. „Једи — вели — бога ми је с кључа, ако не вјерујеш ено кључ магазни и сада је врућ." Варјача.