Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 12. ЗА 1886.

У то велико куке се зиват опера, сму пдатио пенди фиорина за ложа, сму сели на кадифа, а си гори много свећа ка у цркви на ев. Никола. А луди много много, и си свират у ћемане лепо; боле како Перо из Чакова, и си дигни бина, и изиђа, много свет и играт, и тако сум мислио сут ангели сос небу из рај код Адам и Еву изиђа много вила сос крила; дјаволи сос рог; аждајо, и певат и играт, е сум гл едо и гледо и нисум знао штај то. И си изађимо у 11 сат преко Шп§ аман много луди идет и си гурат као на панађур у Солун и од тије гас си види ко на бело дану; ја незнајим кад то свет спава, и био сам у механа и сум видо како једет господа сос лево рука, и ја сум пробо, аман ми испадни месо из вилушка. Ја сум требо да идем сос мустра од марфа мој газдо да ватим муштерија по Албанеја, Грчка и Бос на, аман проклето стаје новина писат еј буна и рат у ти је вилајет, и сад си боји и неки да ми пусти, да ми не у биј и узмет тије мустри од марфа и погано свет да ти уби за риту. Е сад сум ти доста писо већ си га си свеке, и да ми писиш кад океш да дођеш, да ти чекам, и да ми гу на све поздравиш по варош и селу познато, на кир Томо, на др Аћим, Солар, Козак, Гамбец, Плајваз, и све луди мој познато, и јесум твој искрену побратим Кир Петраки највеће калфа код 8. К.

Ништа није без узрока, Млади Кипра зато тако Свој цилиндар збчја јако, Лепа Јулка да не види, Па да га се не застиди, Што виспрена сва му глава ћелава. А Јулчица опет само Зато носи густи вео, Да јој слатки, млади Кипра Ни слутити неби смео, Како јој је лице здраво рапаво Љ Чива изео векслу. Покојни чика С. био је иначе врло ваљан човек, али је често са чивутима имао посла, мало мало — дај чиво новаца. Једном ће опет чика С. своме чкви да га замоли за мало бакара. Чива радо дочека птицу, изброји му новаца и — поднесе неку зеланкасту артију да је потпише. Чика С. прими новце, потпише „векслу" (то је била та зеленкаста артија) опрости се са чивом и оде кући. Дан по дан, па дође, и дан плаћааа. Чива зором куц! куц! на врата. Чика С. онако бунован протре очи, и на његово велико чудо спази свога „кредитора" већ код кревета. Чика С. запита: шта је Шмило? Шмила изнесе „векслу" распечи уста, и демонским осмејком поздрави мамурног дужника. Чика С. сети се одма шта је, па и не дочека да „избраник" изговори, већ рече: опростите, до шестог овог месеца не могу вам ллатити, и с' отим се окрене дувару. Чива сад тек цочне читати : ја морам новац

данас имати! мени је новац врло нуждан, давали су ми данас тридесет на сто само да сам имао. Видите молим вас какав сте човек, онда сте казали како први дође да ће те ми зором сами донети, а ето већ шест сати сунце већ изашло, а вама ни бриге. Кажем вам да до шестог немогу платити, па нек је сад доста! Ал шта ја имам од шестог? ја за први знам, баш оћете да ме убијете с' моје осморо деце. Е кад је баш тако рече чика С. (па пропусти нешто крупно кроз зубе) скочи из кревета, уђе у другу собу и брзо се врати с' једном празнон чашом у руци и једним поквареним пиштољем па забрави врата на које је Чива ушао. Ди је та вексла ? продере се Чика С. Чива прибледи као дувар, и дркћући пружи „векслу", а чика С. натегне на „Шмилу" пиштољ и рече: „таки да си полак цојео!" Кад Чива види да шале нема — одере полак и поједе, а чика С. му пружи чашу воде. Кад се овај воде напије, а чика опет напери пиштољ на њега док не прогута и другу иоловину, па га онда пусти напоље. Чива оде кући и причека да шести буде, јер је знао, да је чика С. поштен иначе човек само је напрасит. Кад дође шести, а Чика 0. зором своме јуди однесе новце и поштено врати, још га је „Шмила" молио, да се не срди. Та шго ћу се срдити, само кад је теби било на здравље, и с' отим се опрости, а Чива за њим ласкаво: „изволте само кад год треба." Некако баш на чивуцки ускрс (Пасху) цонестане чика С. опет новаца, а он по своме обичају хајд опет своме Хиршенхаузеру, те заиште опет новаца. Чива радо изброји новце, понда уђе у другу собу, и изнесе један читав „Мацес," поднесе чика С. перо и мастило" да као бајаги на „Мацесу" напише да му је дужан. А зашто да на овоме пишем ? запита Чика С. Та знате, одговори Чива, ако узморам опет писмено појести, да лакше прогутам. Ђ.

У пређашња времена било је у Ен глеској ретко глу" мица. Краљ Карло II када јеједном на почетак претставе дуго чекати морао, и своју нестрпјеливост управитељу изјаснио, извинио се управитељ: „Да краљица јошт обријана није."

Два господара шетајући се по панч улици у В. дођу до говора како госпођица Н. има дугачак нос. — ћут! рече један другом јер ја видим њезин нос а то је знак да она далеко није. 0 рече други кад ти тек њен нос видиш могу ја исприповедати док она до нас доспе.

У једној менажерији уђе у кавез гди Хијена бијаше да исту нарани и покаже свету аену кротост, а један

ШвК" Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.