Starmali

116

„СТА РМАЛИ" БР. 15. ЗА 1886.

Ђира. Но, сад, после јанскове афере, бар ће посланици на угарском сабору дакше и извесније моћи знати одкуд ветар душе. Спира. Како то? Ћира. Како?! Тако — јер су сад на саборници сви прозори полупани.

Ћира. Ја се сећам да неки новинари обично и најпростију класу људи зову народом, светином или бар пуком. А што сада кажу да је „моб"? Спира. Покушаћу да ти то, макар и у шали, разјасним. Народ се зове онда, кадна род (макар га и туча потукла) плаћа порез. Светина се зове зато, што свети Дај не би могао живити, да га не подржава свети На. — Пук је онда кад не може да пукне ни од смеја ниод једа. — А моб јекад се Мобилизира. Ћира. Нисам те добро разумео. Спира. Верујем. Треба друкчија глава да то разуме. Ђира. Кад си већ ударио у шалу, кажидер ми, зашто та светина у Пешти — (т. ј. од како су се ђаци повукли) највише набајиЕа на полицију? Спира. Та је светина можда мало и гладна. Ћира. То лако може бити. Али ко је још од полиције добио земичака или переца? Ћира. ћути, молим те. Ти не знаш пи то, да се пештански капетан зове П е к а р и.

П у с л и ц е, © Ми смо се надали да ће Тиса Анђелићу рећи: „Жао ме је, ал моје ти сузе не помогоше!" — Но (Мачак сада стао, па се загледао.) — „Та удрите људи, што сте, што сте стали?" А један га сада „глоговцем" обали. — „Фала богу!" — кликну та галама цела, Па бацише мачка сред пламеног ждрела. Изгорео мачак, прогут'о га пако ; Није се ни над'о да ће скончат' тако. Срушила се кућа, — само с' оџак диже А модар га пламеи са свих страна лиже . . . Из облака сада плаха киша паде, Угаси се ватра, горети престаде .... Прекрсти се руља, па се крену кући Кренули се кући, молитве шапчући. * И сада се знаде, где је кућа била, А над тим згариштем туга шири крила, Сад не шири липа своје граае вито Сад се туда коров шири поносито . . . Славуљева песма са липе не бруји. Само каткад амо кукавица слети Па са тужном песмом мир наруши свети. А каткад и сова у поноћно доба Немило захуче врх бакина гроба . . .

како сад стоје ствари, може још Анђелић за којп дан дочекати да он те речи Тиси каже.

Пештански „ГЛоуД" уме високо вређати, али уме за тим и ниско пузити. То су два екстрема (или, управо рећи, само је ово друго ех 1тета) а оно прво је ех обести.)

I Досад се само вино апциговало, а сад је већ и Тиса дочекао „Аћги^!"

# Од четрдесет посланика које краљ Милан бира није ни један С т о ј а н (Новаковић). — Не само да ни један није С т о ј а н, него многи није ни постојан.

Д На будућој скупштини у Србији неће се слобода штампе већма стешњавати. То се суди по томе, што је и др. Владан остао код куће.

□ Неки негодују што је председник одбора петнајсторице лично јавио Анђелићу, да је одбор свој посао свршио. Али то све стоји до начина како му је говорио. Можда му је рекао овако: Ми смо паш задатак свршили и сада сазиву сабора нема никакве с м е т њ е осим тебе, сметењаче.

Ако је коме бурету суђено да се распадне, онда и Пинтер побегне од њега.

* * * Давно је то било; давно, врло давно, Данас се и не зна за име јој " славно. И не зна се, велим, еј да грдне штете Еј лажљиви, грозни, превртљиви свете! Зар се тако чува помен од старина ? Зар тако аманет од оца на сина ? Зар да с' заборави? — 0, та срам вас било Та ово се давно, — још „пре буне" збило! 0 „буни" је она кућа на ледина Разорена била, пуста, развалина; Још се само опак гордо диз'о горе Причао је грому за роксине дворе. Ал валда је тако црна судба хтела, Те га је о „буни" кумбара разнела ; Срушио се и он на све четир стране, Сад је нустош сама, мој драги брајане. Пустош, сама пустош, — а зидови стари Ко да жале оне „старе, златне дане" .... Сомбор 1886. Спевао Књиракњуре.