Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1886.

147

* * На горња четир свештеника и на »Заставу" бацио је поп Лаза проклетство. Да, он је бацио, ал је питање на кога је пало ? * * * У престолној беседи захваљује се краљ Милан на вародној једнодушности. Оно има неке „народнеједнодушности," али нема повода, да се баш краљ Милан на њој захваљује. * * * Новосадски магистрат је издао наредбу, да се због колере не сме „никаква вода" просипати на улицу, а да је сваки дужан пред кућом дваред поливати. Грађани сад питају чиме поливати: в и н о м или п и в о м ? в.

Ћира. Шта мислиш ти о земљи где народни посланици не могу друкчије да дођу до скупштине већ ако се у колима сакрију под сено? Спира. Где се носланици крију п о д с е н о, ту уставност иде под купус.

П у С Л И Ц е. О. Батум престаје бити слободно пристаниште. Али тиме брљински уговор није ништа изгубио. Она слобода, коју је тај уговор дао Батуму, приноси се на њеног даваоца. Сад је брљински уговор слободно пристаниште (бар му је осигурано слободно престаниште). Која лађа ту баци ленгер, — ту ће и запети: <1ез1;о Неђег је 1 а п § е г.

Ћира. Даклем шта иште краљ Милан од опозиције? Спира. Шта иште ? како би краљ што и с к а о! ? Он може само д ав а т и. Ђира. Па шта јој лаје? Спира. Даје јој онај познати салвет, којим се тако лепо самоубиства извршују. И нуди је да то са благодарношћу прими. Ћира. А ако опозиција то не прими? Спира Е онда, — онда, — онда просто остаје салвет у краљевој руци, — јер Гарашанин га за цело неће примити.

Ч-. У престолној беседи краља Милана, нема ништа, што би народ огрејало: Само је Батенберг нашао што је и тражио.

А. Али то је баш оно, — ко не уме свој народ да огре.је, од тога противник не з е б е.

X. Даклем „силу силом" —тако Гарашанин пева. А кад би га народ послушао, — онда би п лак'о (т. ј. не народ, него Гарашанин).

Кад је повукао неколико димова поче опет, но^сада много блажије. „Видио сам ја још онда да ти посао неваља. Нема ту, ћерко, судбине, ни среће, већ како удробиш онако ћеж кусати, па" „Е, да, има чико, и судбине", упадемуу реч Јовићка. „Кажем ја" „Ненојте се срдити; само сам хтела рећи да „Да ниси ти крива", смејао се деда; „ал мене не превари - Знам ја где лежи зец . .. Одавна ја чујем: „лепша" и „ружнија" Јовићкина кћи, а овамо баш да метнеш на кантар не би ни за длаку уступале једна другој; та незнаш у коју ћеш пре да погледиш! . . . „Та то је оно што кажем да је Данида тешке среће." „Чт! Нема ту срећа посла. Ниси ти требала обадве девојке у једанпут водити на игранку, па то је . . „О, часни је потро с игранком! шта је она крива ?" љутила се озбиљно госпођа Перса. „Много, много. Прва игранка то је за девојку што за богослова ил' препаранда прва професорска оцена", филозофисао је деда; „ако им паднеш први пут у вољу, благо тебк, а ако не стечеш први пут симпатију боље се сели; после можеш из рукава мудрост лити, нећеш се аснити — остаћеш увек незналица и глупак . . . Па то је видиш, фалинка била код тебе. Накинђурила си обадве девојке, па хајд' ш њима на изложбу у једанпут, а кад тамо — хехехе (и деда се засмеја), навејао случај више

љубитеља плаве него црне косе; а женске торокуше и они жутокљуни удри после ко у бубањ: Даница ружнија од Анице..." „Боже, чико, како ви сваћате ту ствар; та од тога доба прошло је више година, а свет је виђао њих и по сле заједно... „Дабоме, ал' ком је стало да испитује је л' тако. За ким повичу • „курја" — остаде до смрти.. . . За то не износи и оно на пазар што ти није на продају, јер не ћеш продати ни једно ни друго.. . „Та то су чико, тек трговачки назори!" „Хе, хе, трговачки назори. А да шта је цео свет него трговина ? Јест, трговина боме, и то не као што је била некада поштена, него онако вашарска, чивуцча „што закачиш, одери . . ." „Хајде нека је и тако; али ћете тек допустити, да је Даница теже среће. Укус је различит, па што да се за њу нико не нађе ?" „Па већ сам ти казао. Па онда, зар ти не вндиШ да је мода окупирала већ и укус... Зар се ви женскиње поводите за својим укусом кад носите копите у коси и на врату, и оно седло у хаљини ?!... Па тако вам и мушки кад се жене. Нека само има мираза и нека тек један викне: „лепа је", на да видиш чуда, заљубиће се у њену лепоту и они што је ни видили иису.. ." (ПродужиЈјв се.) *